Тенеси Вилијамс „Стаклена менажерија“

Том: Нисам отишао на месец, отишао сам много даље… пошто је време највећа раздаљина између два места. Убрзо после тога био сам отпуштен    зато што сам написао песму на поклопцу кутије за ципеле. Напустио сам Сент Луис. Последњи пут сам сишао низ ове пожарне степенице и наставио очевим стопама, покушавајући да у кретању пронађем оно што је изгубљено у простору. Доста сам путовао. Градови су витлали око мене као увело лишће, као лишће јарких боја откинуто са грана. Хтео сам да се зауставим, али нешто ме је прогањало. Увек је долазило ненадано, и хватало ме неспремног. Можда је то била нека позната мелодија. Можда само комадић провидног стакла. Можда ноћу шетам улицама неког непознатог града, пре него што пронађем друштво. Прођем поред осветљеног излога радње у којој продају парфеме. Излог је пун бочица од обојеног стакла, провидних бочица нежних боја које изгледају као делићи смрскане дуге. Затим, изненада моја сестра ми дотакне раме. Окренем се и погледам је у очи. О Лора, Лора, покушао сам да те заборавим, али вернији сам него што сам намеравао да будем! Посегнем за цигаретом, пређем улицу, отрчим до биоскопа или бара, купим пиће, причам са најближим незнанцем – радим све само да угасим твоје свеће!

(Лора се нагне над свеће)

Јер данашњи свет осветљен је муњом! Угаси свеће, Лора… и збогом…

(Она угаси свеће)

З А В Е С А

Advertisements

Цитати

„Желим да музика прича уместо мене иако савршено знам да музика прича само о себи чак и када захтева од нас да уђемо у њу да бисмо били она. Не можемо је видети споља, јер онда не бисмо постојали за музику…“    Карлос Фуентес ИНЕСИН ИНСТИНКТ

 

„Слушао сам вашу причу, али нисам слушао шта сте говорили о људима, слушао сам шта сте рекли о себи.“    Джон Апдајк БЕЖИ, ЗЕКО, БЕЖИ

 

„Заточена у мени, још живи девојчица која би желела да јој се угреју табани и да поцупкује као сва друга деца. Али заточена је, а то се дешава свим девојчицама које не могу да престану да буду девојчице. Заиста је само до мене кад не могу да се помирим са садашњошћу.“    Марлен Хаусхобер МАНСАРДА