Песма која јесте живот

Данас је моја сестра била јако тужна. И јако уплашена. Нашла се у подземном лавиринту, метроу који су почели да граде давно и никада га нису завршили. Унутра је влажно, хладно, мрачно. Нема одјека, дакле ни илузије да неко изговара исто што и она. А она, моја сестра, она је нешто рекла, нешто што је требало да је ослободи. Ја сам тад затворила очи и прошаптала уместо ње: „И једног дана… ходаћу златним улицама.“

9 Comments

  1. Upravo tako. A ovo: “И једног дана… ходаћу златним улицама”, jeste stih kojim se završava jedna stara, vrlo stara hrišćanska himna.

      1. Stvarno?!!! Lepo! 🙂 Videću!!!!!
        Inače, od tvog poslednjeg komentara, tražim reči te himne, htela sam celu da ti ovde pokažem. To je tako lepo. Naći ću, valjda pa ćeš čitati!!!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.