Песма која јесте живот

Данас је моја сестра била јако тужна. И јако уплашена. Нашла се у подземном лавиринту, метроу који су почели да граде давно и никада га нису завршили. Унутра је влажно, хладно, мрачно. Нема одјека, дакле ни илузије да неко изговара исто што и она. А она, моја сестра, она је нешто рекла, нешто што је требало да је ослободи. Ја сам тад затворила очи и прошаптала уместо ње: „И једног дана… ходаћу златним улицама.“

 

gif preuzet sa https://www.pinterest.com/pin/346777240041618752/