!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Паника, паника, паника, стрепња, паника…… Чему паника? Широко, широко, широко…. Контрола, контрола, бол, порођај… и лепе вести…. Родило се нешто ново!!! Знате ли шта је то? Неко се заљубио!!!!! Зато што се сломио. Донекле понизио. Доста тога заборавио. Прескочио! Зато што се усправио! Кад су сви мислили да губи своје ја, тада се усправио. И направио места… за љубав. Тачније откопао је, да би Господ могао да је васкрсне.

Само, још све то мало боли… Боли, али ће да прође. И биће лепше него икад. Кад вам кажем! А кажем, зато што ЗНАМ!!!!!

Advertisements

Чаробна шума

Ма каква мора, какви океани, какве пешчане дине…! Шуме! Шуме су права ствар! Чаробне, језовите понекад тихе, и тамне, и жуте и… У њима има… Ух! У њима има… овако: једна веверица; много печурака (неке су и отровне); понекад знакова на стаблима, скаутских; има и чаробњака; има кућица сва од слаткиша (њамиии… чоколадни кров и врата од негро бомбона, и кремаста стазица до ње); има једна добра вила – како светлуца у мрааааку!, сва трепери у сребрној светлости; има једна сестра и њен брат, држе се за руке али, знате, нису се изгубили, само истражују; има једна вештица али је много стара, она не излази из пећине, нестало је њених моћи, само изгледом плаши…; има свитаца; и мириса… најчудеснијих…; и лептира; и скакаваца; и неких сенки има; и браонкастих путића; и зелених путића; и хладовине; а и један зец…

Зато: каква мора, какви океани… Нема ничег као што је шума. Поготово ако је чаробна! Као ова моја!

Шта је повредило љубав

Друга љубав која је хтела да не воли

крила се, вређала, намерно повређивала.

Подигла је зидове

и мирисе претворила у смрад,

а музику у звеку, јеку и јецаје.

А онда је ту другу љубав

повредила она прва

окренувши се нечем

што је изгледало као трећа љубав.

Прва је понизила другу

пред свима – јавно,

још више – тајно.

И друга је клонула.

Привремено ју је смрт ставила под своју контролу.

Ствари још тако стоје.

Друга чека прву да јој се врати

и трећу да оде заувек

и да се више не цери гримасом на лицу

коју је прва назвала најлепшим осмехом на свету.

Да, друга вене, ал ће се подићи.

Знате, друга сам ја.

А прва – то је моја љубав,

моја прва права љубав.

И управо због ње морам мало да будем мртва.

Да би оживела.

У светлости

и насмејана

као дете када га после плакања неко загрли

и каже да је све прошло

и да не треба више да се плаши мрака.