Скица за портрет

Ја сам жена, дупла, без плус-минуса. Не сналазим се у простору. Немам смисла за конструкцију. Имам антене које хватају сигнале прекоокеанских бродова. И јако осетљиву кожу. Зависна сам од речи. Примам их посебним сензорима. Када војнички морам да замарширам, то чиним увек у ципелама са високим потпетицама. Нисам неки стражар јер стражари носе оклопе. Ја без њих држим мач. Браним се голим стомаком. Тако и нападам. Мада не нападам често. Нападам само када хоћу себи да докажем да је то што говорим заиста саговорник чуо. А говорим речима, стомаком, високим штиклама, дрхтајем, сензорима и апсолутним несналажењем у простору. Губим се у простору, кад волим, захваљујем, додирујем, шапућем, смејем се, ћутим, гледам или жмурим. Тако је то код неких жена. А ја сам дупла, без плус-минуса…

Advertisements

5 thoughts on “Скица за портрет

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s