Принцеза над светлом од стакла

Био некакав цар. Какав цар? Страшан цар! Намргођен и љут сав. Старшно, страшно!

И дође принцеза цару. Каква принцеза? Плава, титрава. Ћерка његова.

И цар узвикну изван себе:“Напоље, хуљо, размишљам о поданицима.“ Он помало подсећа на једног од ликова из „Малог принца“. Слаб му је вид. Зато загрме. Али, кад му се принцеза приближи, глас му се стиша, па рече нежно:“Приђи, кћери.“ И рашири руке. Озбиљан. Очију озарених. А она наслони главу на раме његово. Какво раме! Огромно! Страшно! Цела да стане на њега. И упита:“Краљу, зашто си сам?“ Он је одгурну нежно, загледа се у њу и пусти мајушну сузу. Тек једну кап. Кап кану на њен длан. И начас, ето, капљица постаде срце од стакла. Принцеза се поклони и обазриво, врло пажљиво, закорачи уназад, и тако све до изласка из дворане. Па трчећи оде у своје одаје. Отвори ону кутијицу од злата, па спусти и ово мало срце. И закле се да ће, једном, када је њему буде поклањала, рећи:“За тебе, тата“, уместо:“Ваша висости и краљу мој“.

Advertisements

2 thoughts on “Принцеза над светлом од стакла

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s