Балада

Од свих си девојака била тиша,

збуњена, сама, неприметна, бледа.

Еј, зашто ниси бар порасла виша,

бар виша за пола педља?

Једне је ноћи ударала киша

тако крвнички ко чувари реда.

Еј, зашто ниси бар порасла виша,

бар виша за пола педља?

Јер када су те у свитања седа

обешену нашли о дрво крај врата,

између босих ногу и блата

било је размака – само пола педља.

                                                       Мирослав Антић

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s