Цвет

Из песка изникао цвет. Тај цвет је пре тога лутао. Завлачио се у собе, лебдео у ваздуху. Закачио се и за нечију косу. Покушао да улепша ту особу, да је упитоми и намирише. Али – гле чуда: цвет отпаде и нађе се на земљи. Тачније у песку. И та особа, љута што је цветић напустио, изгази га бесно. Насу гомилу песка преко њега. Раскомада га дрско. И исприча брзо, она јако брзо говори, да јој тај цвет и није значио ништа.

Цветић, дакле, би покопан. Али није умро. Лутао је тако подземним песковитим пролазима, лутао и – дошао у моју башту. Из траве промолио главу. Насмешио се топло. И ја га узех, нежно, као да је одувек био намењен само мени. Њему не треба посебна нега. Не тражи ни вазну, ни воду. Само хоће да га неко прихвати. Е па, прихватила сам га ја. И од тад, увек је са мном. Понекад међу прстима, понекад на грудима, а некад и у коси – онако из чистог штоса.

Није он симбол, није ни метафора. Он је остварење сна који је дошао после страшних кошмарних снова – као правда!, и као награда! Цвет мој!

Advertisements

One thought on “Цвет

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s