Љубав


Ма изнад свега је она. Изнад свега. Није то гордост. Не гледа људе с висине. Није она самодовољна. Напротив – пуна је потреба. Али одлутала је. У лишће и грање. На сам руб шуме. Обожава шуме. Гледа у небо. Лево је насеље у коме је и њена кућа. И насеље гледа у небо. Само једна кућа има прозор ка њој и са тог прозора неко је гледа. И чува. И ужива, као што ужива и она. Она одмара крила и води љубав кроз зеленило лишћа. Пушта косу и рађа. Испод ње су врата, шумски пролази, тајне, чаролија, хорови трава и птица. Али, изнад свега је она. Баш као и човек који је гледа са јединог прозора окренутог овамо, и једини је који је стварно разуме. Зато је пушта јер зна да ће само тако она остати ту. Али не чини то да она не би отишла. Већ зато што се и њему такав живот свиђа. Зато јој овако најјасније говори, и зато га она овако најјасније чује. Зато он толико ужива, зато је толико његова, зато она умире, зато јечи. А тихо је. Изнад свега је тихо. И изнад свега је она.

(Једна од могућих илустрација цртежа чији сам аутор такође ја.)

 

Advertisements

6 thoughts on “Љубав

    • Pa kako nisi? Ti imaš onaj plavi dvorac, a na njemu okno, a u oknu staklo… Znaš, nekako i međusobni komentari stvaraju nove priče i nova pričanja. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s