У сјају звезде

(Једна од могућих илустрација цртежа чији сам аутор такође ја.)

Подигла је прст и рекла: „Нећеш више на то да мислиш. Стави прстен поново. Зажмури. Осенчи капке флуоресцентном сенком. Нека светле кад зажмуриш у мраку. Кад почнеш да сањаш погледаће те и видеће да си уронила у искре. Златне. И смешићеш се. Мешкољићеш се. И биће по твоме. Јер знам да не тражиш лепоту само за себе. Већ да би је делила. Зато и треба да буде по твоме. И биће. Јер си пробудила светлост звезде. Звезда је била ту. Али хладна и невидљива. Сада титра. Она је јастук док спаваш, фењер док ходаш и покривач који греје. Ох, нећеш више на то да мислиш. Можда још мало боли, али проћи ће. Овај сјај ће остати. С њим ћемо у вечност. Остало, остало се већ претворило у прах. Али не звездани! И то је добро. То је добро. Нећеш више на то да мислиш…“, то је, када је подигла прст, рекла.

Advertisements

4 thoughts on “У сјају звезде

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s