Данас сам правила… једну собу, малу, мајушну…

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Advertisements

„И филозофи су луди“

Ово је назив књиге Ивана Клајна, тачније Антологоје смешних штампарских грешака. Аутор их је вредно сакупљао. Издвајам неке, а решења погледај на крају текста.

1. „Песме су искре, а песник је кретен из кога те искре избијају.“

2. „Толики број објављених књига сведочи о неисцрпном богатству пишчеве таште.“

3. „Мој муж је приметио да ми се лице зацрвени кад режим: је ли то нормално?“

4. „Ако је дете и даље немирно, значи да нисте успели у вашим напорима да га задавите.“

5. „Расла је у топлом родитељском дому, у соби пуној лудака.“

6. „Бака сваког јутра устаје довољно рано да спречи доручак.“

7. „Комшији сам позајмио мотику да среди ташту.“

8. „Као лекару, мени је главна брига да пацијенте заштитим од колеге.“

9. „По завршетку козметичког третмана муштерија прелази у купатило, где може да се погледа у огледалу и да се убије.“

10. „- За нас је задовољство – рече доктор – кад можемо да вадимо овако лепе и здраве зубе.“

11. Госпођа Робинс није била одушевљена новом фармом, јер каже да у штали нема довољно простора за мужа.“

12. „По доласку у САД дуго је била незапослена, па се прехрањивала кувајући децу богатих Њујорчана.“

13. „Можете ли ми рећи колико данас вреди један аустријски гроф из 1912. године у очуваном стању?“

14. „Дописник мора бити посебно лажљив кад описује догађаје у свом региону.“

15. „У сусрет нам је ишао бедуин препланулог лица, са турбином на глави.“

16. „Те године цео Париз је певушио најновији хит популарне Едит Пјаф – шансону „Милорад“.

17. „У млађу сестру се заљубио песник М. Ј., који јој је певао: – Лепша си од ружне.“

18. „Није сваки човек филозоф, али су сви филозофи луди.“

(РЕШЕЊА: 1. кремен; 2. маште; 3. лежим; 4. забавите; 5. лутака; 6. спреми; 7. башту; 8. колере; 9. умије; 10. видимо; 11. мужу; 12. чувајући; 13. грош; 14. пажљив; 15. турбаном; 16. Милорд; 17. руже; 18. људи)

Чишћење

     Ово је на брзину написана прича. Пуна је буке. Као двориште око куће. Кућа сам ја. Питања, разне мисли, сећања, хтења, понеки одговор, местимична стрепња и којешта још – сви се они гужвају испред капије и бију ко ће први да уђе. Изађем понекад, прођем стазицом, одшкринем па брзо затворим. Јер се уплашим: шта ако сви одједном нагрну?! Моја башта! Моје цвеће! Све ће бити погажено! Па ако уђу унутра… испрљаће ми стан, а недавно је било генерално спремање.

     Е, тако ја седим, мислим и одлучим: пријатељи на стражња врата, а остатак – на улицу!