Свила

… Ерве Жонкур осети како вода тече преко његовог тела, прво преко ногу, а онда низ руке, и преко груди. Вода налик на уље. И тишина, унаоколо. Осети лакоћу свиленог вела који се лагано спустио преко њега. И руке једне жене – једне жене – које су га брисале милујући његову кожу, свуда: те руке и та тканина попут облака. Он остаде непомичан, чак и када осети како те руке клизе од рамена до врата и како прсти – свила и прсти – клизе све до његових усана, и додирујући их, једанпут, лагано, и нестају.
Ерве Жонкур још осети како се свилени вео диже и одваја од њега. А онда, на крају, једну руку која му рашири прсте и положи нежно на његов длан.
Дуго је чекао, у тишини, непомичан. А онда полако скиде влажну тканину с очију. Одаја је била у полумраку. Никога није било у њој. Устаде, узе кимоно који је пресавијен лежао на поду, огрну се, напусти одају, прође кроз кућу, дође до своје асуре и леже. Посматрао је пламичак у лампи како дрхтури, сићушан. И, пажљиво, заустави Време, онолико дуго колико је желео……
Ерве Жонкур није никада раније видео ту девојку, а није је, уистину, видео ни те ноћи. У тами собе осетио је лепоту њеног тела и упознао њене руке и њене усне. Волео је сатима, онако како то никада раније није чинио, допуштајући јој да га научи једном стрпљењу које није познавао. У мраку, било је лако волети је а не волети њу.
Нешто пре зоре девојка устаде, обуче бели кимоно и искраде се из собе.

Александро Барико

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s