Без краја и наслова

Ово је прилично конфузна прича. Хтела би да каже одједном све. Хтела би да има више глава да би са више пари очију пратила више главних јунака. Хтела би о сваком да каже макар реч-две. Да опише простор у коме се радња одиграва. Да метафоре претвори у реално време. Да смисли нове изразе и форме. Да се делимично отрезни од надахнућа. Да сакрије наратора. Да прецрта аутора. Да анонимно направи анкету и пита: „Шта мислите, људи, какво име себи да дам?“ Па да се надовеже и допуни: „Или да се прецртам?“
Да, ово је прилично конфузна прича. Хтела би свашта, а не зна шта бих хтела ја! Па се, ето, наљутила. И побегла. Зато и није исписана до краја.

Advertisements

10 thoughts on “Без краја и наслова

    • Ма баш ме брига што се наљутила, љута сам и ја. Нек иде и нек се среди. Ја ћу у међувремену писати неку наредну, а она нек мисли. Што се мене тиче – најпаметнија сам кад не размишљам!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s