Ветар и тишина

Псссст! Нећу нико да чује. Нико не сме да зна за ово. Само овај светлећи круг, треперав. Ту, па ту, зар не видиш? Погледај! Потруди се мало. Налево, ту. Опет ништа?! Немогуће! Пружи прст. Прођи прстом кроз светлећи круг. Осетићеш пецкање, топло, титраво. И благост ће из прста почети да се шири кроз руку, па другу руку, врат, главу, лице, ноге, стомак, табане, кожу, рамена, образе, чело, ум. Благост ће ући у ум. И ветрови ће се обратити у тишину. Псссст! Нећу нико да чује… шта су ветрови викали… док се тишина није спустила… док глава није ушла у светло, па онда цело тело, па затим пут којим се тело креће… Нећу нико да чује шта је све било… Тихо! Псссст! Прошло је. Добро је. Тихо је. О, како је тихо… кад се тишина… избори… за коначну реч!

Advertisements

2 thoughts on “Ветар и тишина

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s