„Подижем очи ка горама одакле ми долази помоћ“

Теби безусловно верујем зато што је безусловна Твоја љубав. Никада ме ниси слагао, нити изневерио. И нећеш. Никада нисам сумњала, чак и када си ми наносио бол јер си Ти одлучио да тако мора да буде. Знам да је Тебе увек болело више. Зато си ме носио, увек носио, увек заклањао целим небом. Понекад си ћутао, али и то је имало смисла. И ћутање је знак Твога присуства. И томе си ме учио. Некад си громовито проговарао. Некад се само смешио. Претварао си ветрове у тишину. Погледом заустављао бујице. Лавине претварао у мирне реке. Подизао прст и терао у бег све оне чији су осмеси заправо били гримасе. Сачувао си моје вољене. Мењао, сламао, волео и чекао, Господе мој. И ја сам се трудила, стварно. Ти то знаш. Грешила, падала, тражила, губила… али увек пратила твоју златну нит, твој тихи глас, твоју доброту, без које, без које би, Господе, цела умрла, па од нас двоје не би остало ништа. Ништа.

Advertisements

5 thoughts on “„Подижем очи ка горама одакле ми долази помоћ“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s