Кад затвориш очи па их опет отвориш

Црвене, велике, са белим круговима, уметнуте код ногу стабла, расту, постају све веће, постају куће-печурке, са тим црвеним туфнавим круговима, и полуокруглим прозорима, и полукружним отворима кроз која може да се уђе. Да уђем? Да, касније ћу. Када обиђем још један круг шумом. Јер – шума ме усхићује и она се налази у свакој мојој причи. Погледам горе, на гране, кад тамо: огледала. Уместо оних јабука које увек цртамо. Само што ова огледала нису округла већ имају облик ромба. У које год да погледаш, свако те привуче. Пошто је почео ветар, огледала на час направе сазвежђа па се поново распрше. Ветар ме подиже јер камење нисам ставила у џепове. Тако се загледах изблиза у један ромб, и познах себе. У следећем сам била нешто другачија. У трећем још више. У четвртом сам се видела с леђа. У петом сам видела себе са десет година, у шестом своју прву трудноћу, у седмом другу, у осмом трећу, у деветом порођаје, у десетом страх од ширине, у једанаестом мене насмејану, у дванаестом ужаснуту… Ја то сад бројим, тад нисам. Слике су правиле буку. Ветар је фијукао. Уплашила сам се да ће ме моја шума повредити. Нисам се плашила да ћу бити угрожена већ да ћу бити изневерена од стране моје шуме. Јер – шума ме усхићује и свака моја прича је у њој. Шума нема име. Како да је замолим да се смири? Да кажем: „Шумо, немој ме изневерити. Буди каква јеси да могу да се вратим кући“? Шта ако је шуму баш брига за мене? Ко сам ја шуми? Сигурно није због мене удомила печурке које израсту у станове за залутале путнике. Сузе су ми потекле зато што сам била толико сама. И очај је обузео моје срце. И све жеље су ишчезле. Чак и страхови. Е, када се то десило, ветар је стао и Сунце је загрлило шуму. Руке су саме пошле ка грани, убрале два огледалца и ставиле их на уши. Светлуцаве минђуше крчиле су мрак. Још два, три корака овом стазицом, па иза оних печурки, и оног стабла, и ето, моћи ћу да се вратим кући.

Advertisements

10 thoughts on “Кад затвориш очи па их опет отвориш

  1. Mislim da ne bi bilo lose da uz komentare dodas i opciju da, ko zeli, moze da klikne na dugmence da mu se svidja tvoj tekst. Nekad prosto ostajemo bez odgovarajucih reci koje bi smo mogli staviti u oblacic ispod teksta, a dugmence o tome da nam se tekst svidja bilo bi dobro resenje. Da znas da smo bili, procitali, da nam se dopalo, ali da nista ne bi smo ni dodavali ni oduzimali :D.

    • Ajde videću. Imala sam to na dva, tri dana ali mi se činilo kao da mi kvari izgled bloga. Umislim ja tako svašta ponekad. U svakom slučaju hvala, hvala, hvala što imamo prilike da se čitamo i pratimo!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s