Нешто мало о козметици

Кожом осећамо свет. Кожа нас уобличава, одаје, крије. Открива шта једемо, колико спавамо, уносимо ли довољно воде.

Кожом се љубимо, привлачимо, одбијамо. Кожом реагујемо на мирисе. Кожа одаје ствари којих се плашимо, које нас распомамљују, узбуђују, умирују. Кожа мирише на оно што мрзимо, волимо, у шта верујемо, у шта не верујемо. Кожа то зна пре нас.

Кожом реагујемо на бол, радост, узнемирење, срамоту. Кожом осећамо простор и време. Да, кожом осећамо свет.

Зато – негујмо своју кожу исправним мислима, мирном савешћу, добром музиком, бираним људима и посебним кремама чији су основни састојци: одређене дозе морске пене, звездани прах и прегршт боровине.

Боје

Црвена не подноси Зелену. „У праву је, каже Љубичаста, „Зелена је досадна.“ „Чиме се ова руководи… речи немам“, набацује Тамноплава. „Па шта ако је досадна?! То не значи да не ваља!“, упада Светлоплава. „Не“, таксативно тврди Црвена, „ако је неко досадан, то говори о њему све!“

Зелена не подноси Жуту. Виче како је Жута наметљива и непријатна. „Нарушава сваки ред. Нећу је овде!“

Жута не подноси Зелену. „Монотооооона, до бола монотона. Смета! Смета! Смета!“

Зелена не подноси Тамноплаву. „Умишљена! Нервира! Иритира!“ Помало јој се допада Светлоплава јер је: „Осећајна. Али донекле.“  „Сасвим логично“, довикује Црвена, „Зелена воли све што није нарочито паметно!“ „Дакле – ја сам глупа?! Ја сам глупа?!“

Жута не подноси Тамноплаву јер ова убија живот у њој.

Светлоплава не подноси Љубичасту. Љубичаста не подноси Наранџасту. Наранџаста Сиву. Сива Светлосмеђу. Ова бљутаву Лила. Лила не подноси Резедозелену. „Резедо изазива мучнину!“ Резедозелена не подноси Розе. Розе не подноси Окержуту. Окержута… Бука! Бука од боја! Боје шарају зидове. Четке се саме крећу. Соба је тамна. Соба је уска и у њеном дну се не види прозор. Ако ови звуци не утихну, ускоро ће се срушити зидови! Нека ови звуци утихну да би се срушили зидови! То боје вапе, хоће напоље. Нарастају, вичу на све. И оне најмирније шкргућу и пене. Хоће напоље! Напоље!

Бука је.

Уско је.

Умрљано.

Тако се не слика слика.

Тако се………….. умире.

 

Писмо госпођице С господину Ш, Висбаден 1897.

Господине Ш,

ако се којим случајем одлучим да прихватим Ваш позив, мислим да ће то испасти прилично интересантно. О, не, нећу да играм игре… одакле Вам то?! Напротив, бићу управо она која јесам. Мада на тај начин највише збуњујем људе, учинићу тако не из потребе да збуним Вас, већ да усрећим себе. Видите, ја са Вама желим да будем искрена напросто зато што ме то узбуђује. И немојте, молим Вас, поново онако да ме погледате, знате као онда оне вечери у врту док су моје пријатељице од досаде окретале дршке својих сунцобрана са карнерима. Мислите ли да ништа нису виделе? Ох, како сте наивни понекад, грофе Ш, искусни и наивни као дете. Оговарале су ме малте не на моје очи. И то је било тако смешно.

Срешћемо се, дакле случајно, у Баден-Бадену. То сте предложили, зар не? Просто проверавам јер сте позив упутили пре више недеља. Ваша галантност не би Вам допустила да заборавите свој сопствени предлог. Не, није ми требало оволико времена да размислим. Па то је тако узбудљиво. Али, знате, бићемо међу људима. У бањи ће бити доста познатог света. Седећемо за столом и, искрено, не бих волела да неко поново види, као моје пријатељице што су, како спуштате усне на моје очи и цветом ми дотичете врат. То ме јако голица, господине Ш и онда, онда се лако закикоћем па ће, бојим се, сви погледати у нас.

А има још нешто: Баден-Баден уме да буде јако досадан. Мрзим досаду. Шта мислите о Венецији за коју недељу? Ох, упс, не иде да дама то пита. Не знам шта ми је било. Драгу маму би сада погодио гром. Опростите. Да сте сада овде, замолила бих вас да ми подигнете лепезу. Црвеним и испустила сам је. Извините господине Ш. Можда, ах, можда сам се заљубила у Вас. Но, добро. Сада идем. Журим. Срећно грофе Ш. За који дан приређујете бал. Не, нећу доћи, наравно. Једино ако баш инсистирате, ви и грофица Ш. Знате, она је једна дивна жена. Такве супруге треба чувати. Уручите јој моје поздраве, а за Венецију јавите на време. Да се не предомислим.

Госпођица С