Боје

Црвена не подноси Зелену. „У праву је, каже Љубичаста, „Зелена је досадна.“ „Чиме се ова руководи… речи немам“, набацује Тамноплава. „Па шта ако је досадна?! То не значи да не ваља!“, упада Светлоплава. „Не“, таксативно тврди Црвена, „ако је неко досадан, то говори о њему све!“

Зелена не подноси Жуту. Виче како је Жута наметљива и непријатна. „Нарушава сваки ред. Нећу је овде!“

Жута не подноси Зелену. „Монотооооона, до бола монотона. Смета! Смета! Смета!“

Зелена не подноси Тамноплаву. „Умишљена! Нервира! Иритира!“ Помало јој се допада Светлоплава јер је: „Осећајна. Али донекле.“  „Сасвим логично“, довикује Црвена, „Зелена воли све што није нарочито паметно!“ „Дакле – ја сам глупа?! Ја сам глупа?!“

Жута не подноси Тамноплаву јер ова убија живот у њој.

Светлоплава не подноси Љубичасту. Љубичаста не подноси Наранџасту. Наранџаста Сиву. Сива Светлосмеђу. Ова бљутаву Лила. Лила не подноси Резедозелену. „Резедо изазива мучнину!“ Резедозелена не подноси Розе. Розе не подноси Окержуту. Окержута… Бука! Бука од боја! Боје шарају зидове. Четке се саме крећу. Соба је тамна. Соба је уска и у њеном дну се не види прозор. Ако ови звуци не утихну, ускоро ће се срушити зидови! Нека ови звуци утихну да би се срушили зидови! То боје вапе, хоће напоље. Нарастају, вичу на све. И оне најмирније шкргућу и пене. Хоће напоље! Напоље!

Бука је.

Уско је.

Умрљано.

Тако се не слика слика.

Тако се………….. умире.

 

Advertisements

18 thoughts on “Боје

  1. Nisi bila dekoncentrisana. Naprotiv. Poenta i jeste bila u slaganju boja, koje se na kraju nisu složile. Dešava se to čak i sa žutom i zelenom, plavom i roze, crvenom i crnom…..

  2. A ja u ovome vidim ne samo neslaganje i disharmoniju, nego i netrpeljivost izmedju boja, onakvu kakva ume da bude izmedju rasa i naroda… A to vodi u smrt i umiranje, ako ne telesno, a ono duhovno sigurno… Mislim da ta dodatna dimenzija priču čini još boljom… Svaka čast…

  3. Boje su u nama!
    Zato treba rušti zidove. Idemo napolje.
    Pa čovek je društveno biće…
    Slika koju stvaramo u samoći često nije realna.
    Živele boje!
    Baš me je dotakao ovaj tekst, a trešnja je na kraju.
    Bravo Tanja! 🙂

  4. Varijacije na temu: postati, opstati i ne-stati.
    O belom telu, crnoj duši i sivom pepelu.
    Nesta šarenilo moje i tvoje, plaše se boje
    Samo se crnilo i belilo usivilo u oboje

  5. Slikala sam jedno vreme pomalo, ulje na platnu. Nemam akademskog znanja, pa sam eksperimentisala malo, sama istraživala. I došla sam do zanimljivog zaključka – čiste boje su opore i kako god da ih složiš, čini mi se – odudaraju, ne trpe se, nema sklada. Ali,onda sam počela da ih mešam tako što bih u svaku ubacila tek kap 3-4 ili čak više drugih boja. Neverovatno koliko bi dobijale na plemenitosti i mekoći, i kako su postajale fleksibilne. Mogla sam ih onda uklapati međusobno kako sam htela i svaka se sa svakom neverovatno lepo slagala. Ima simbolike, zar ne?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s