Помало бесна прича

Како би било да сам птица? Не би било нешто да сам птица. Знам себе: ухватила бих се за једну песму и цвркутала би је поново и поново и поново, да човек полуди. Била бих ја једна веома себична птица – која не пристаје лако на туђе жеље. Јок. Ништа од романтике.

Како би било да сам ветар? Дувала бих, фијукала, понекад можда била освежење, некад олуја. Углавном, била бих извор нервозе већине жена јер – мрсим косу како не треба, исушујем кожу и знате већ.

Како би било да сам гитара? Заиста не би било у реду да сам гитара. Зато што би се опирала штимовању. Увек бих снагом свог пркоса издејствовала пуцање жице. Бар једне. О, не бих ја никад била гитара која чарно свира. Ма било би безвезе да сам гитара.

Како би било да сам звезда? О-хо! Види – звезда! Да не претерујем ја мало? Ајд да се вратим па испочетка: како би било да сам звезда и да неком осветљавам пут? Не! Отпада! Јер да сам звезда била бих рушилац сваког изненађења. Зато што бих претерано сјала, ох, каква скромност, и увек откривала све без изузетка.

Како би било да сам ехо? Ма какав ехо! Ја бих враћала речи које нису изговорене, речи које ја хоћу, оне за које ја мислим да треба. Не, не, не бих ја била добар ехо. Знам себе. Јок!

Како би било да сам ово? Како би било да сам оно? Покушала сам, ево, све: и да будем птица, и ветар, и још којешта и све ми је то смешно. И уврнуто и смешно и неизрециво безвезе. То троши, аман схватимо више, то да будемо нешто, неко, ко нисмо заправо ми.

Зато се одричем романтике овог типа и преврће ми се стомак од патетике и сузних прича.

Зато питам: како би било да сам оно што јесам уствари?

Па добро би било да сам оно што јесам. Јако добро би било. Јако добро би било.

Advertisements

20 thoughts on “Помало бесна прича

  1. Hehe, a ja juče zamislih kako bi bilo da sam zmija – al mi se nije dopalo, ipak.
    Па добро би било да сам оно што јесам. Јако добро би било. Јако добро би било.- lepo reče ti…

  2. Ti tako nežno tkaš svoje tekstove da svaki put imam utisak da je preda mnom najnežnije predivo… Koliko god naslov bio „besan“ iza njega stoji jedna divna duša… i ja sam pomislila nekoliko puta na odricanje od romantike i šašavih misli, ali kad pokušam da primenim, to nisam ja, uhvati me takva tuga, kao da su mi oduzeli najlepši deo mene…. Stoga nemoj, ostani baš takva… i sve to što jesi bila i sve što hoćeš da budeš… takva kakva jesi – divna.

      • … možda može i tako da se posmatra, ali htedoh ti reći, još Andrić reče – a pre njega mnogi pre – da se od sebe ne može ozdraviti, niti pobeći. Ti si tako draga baš takva kakva jesi… meni 🙂 to mi negde misao beše, kad ti ostavljah komentar ❤

  3. Ma ništa ne fali ponekad izaći iz sebe i biti, ptica, vetar, gitara, i zvezad i eho…
    Sve se to kao duga skupi kroz kristalnu prizmu, u tebi.
    Na kraju dobiješ čistu svetlost. Sunce.
    A kad je tako, naravno da je dobro biti ono što jesi.
    Bravo Tanja. Zračiš zrake kroz zrak…
    Pozdrav! 🙂

  4. Moja mašta čini svašta…uvek bilo i biće…
    Da,treba biti malo otvoreniji,opušteniji,impulsivniji,…samo teško je.Prvo zbog sebe a naravno i zbog drugih.Jer,da možeš da kažeš sve što misliš,da pokažeš sve što želiš,da otpevaš ono što duša kaže,verovatno bi te zatvorili u ustanovu nekog zatvorenog tipa. Jbga,Forest Gamp se dešava samo na filmovima.

  5. Da sam, da sam, da sam pekar koji noću raaadi… 🙂
    Jedna učenica je na svojoj svesci napisala: “Teško je biti ja…“ To mi je sad palo na pamet dok sam čitao ovu tvoju priču, i stvarno – kada su ljudi kompleksni, onda im je teško da se sputaju u jedno “ja“… Ali, to bi zaista bilo osvežavajuće, slažem se sa tobom…

  6. „како би било да сам оно што јесам уствари?“ – ја ово учим ево цели живот, и још не знам како би то било…

  7. Kao i obično lakše je reći/napisati nego uraditi. Da ne okolišam i ne pišem uopšteno navešću konkretan primer, sa kojim se svi mi susrećemo svaki dan.
    Recimo, ja sam vrlo pažljiva prema ljudima, volim kad se osećaju dobro, pogotovo oni koji su mi dragi. Naročito ne mogu da podnesem misao da sam ja uzrok njihove tuge. To sam ja.
    S druge strane, i ja imam želje i potrebe, koje nisu baš usklađene s potrebama drugih. I to sam takođe ja.
    Koju „sebe“ ispoštovati?
    E onda ja poželim da sam ptica ili vetar, pa da lepo pobegnem od svega. Nije to romantika, to je beg. Nisu ljudi patetični, nego se ne osećaju dobro. Tako ja to vidim.

    • Da, dobro pitanje: koju sebe ispoštovati? Ako ispoštuješ ovu sebe, osećaš krivicu, ako ispoštuješ onu sebe krivo ti bude zbog sebe i osećaš se još usamljenije. E, onda i ja poželim da sam ptica ili vetar, pa da lepo pobegnem od sebe, baš kako si rekla i ti. I odem ja tako lepo juče, preključe, kad ono beše, u svoju šumu, aludiram na svoj poslednji post, to znaš, jer tamo uvek bude tako lepo. Kad ono: džin. I tako se sruše iluzije da postoji jedino mesto, samo moje, gde nema straha, gde nisi usamljen kada si sam, mesto koje je samo tvoje. Kada sam rekla: „Pa dobro bi bilo da sam ono što jesam. Jako dobro bi bilo. Jako…“, to nije značilo da jesam ono što jesam. Ponekad mi se čini da sam i zaboravila šta to u stvari znači. E, vidiš, sad mi postaje jasno šta je za mene romantika: pa to, da budemo ono što jesmo. U pravu si – sve ostalo je beg.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s