Одјек корака кроз ноћ

Прво направити скицу. То не мора да буде нарочито прецизна скица. Повући пар потеза оловком, угљеном, чим год, чисто да се осете контуре и виде обриси. Има времена за детаљ и боју. Дакле – прво скица.

Онда одредити време у које ћемо ставити скицу. Далеки барок или 2785-та, то зависи од скице. Идеално би било да је то овај тренутак сад међутим тог Сада нема. Кад ухватимо Сада, оно одмах постаје Онда. Време нас увек надигра. Иако се негде суштински додирује са музиком, за разлику од њега музика ради за нас. Дакле – одредити време.

Потом одредити простор у који ћемо сместити скицу и људе са скице јер људе смо нацртали на самом почетку.

Када смо одрадили скицу, одредили време, обликовали простор, тада осмишљавамо радњу. Шта се дешава на скици? Ко су скицирани људи? О чему причају? У кога гледају? Како су обучени, како се носе?

Затим осмислити дијалоге. Просто – радња не може да се обликује тек тако уколико не постоји разговарање. Ту је и варијанта мимике уколико је радња таква (односно простор, односно време, односно скица) да презире речи и реченице.

Затим одабрати музику за најдраматичније моменте. Или за најлабавије, да би их појачала. Музика има силу и она је верна помоћница.

Затим бирати наслов. Успео наслов наговештава атмосферу и на крају опет свраћа пажњу на себе. Наслов је заокружитељ дела. Његов лични печат. Баш као наша имена. Пажљиво бирати наслов.

Затим још једном погледати скицу. Кренути поново па опет испочетка. Прећи путању неколико пута. Кружити оловком кроз мрак. Замишљати траг светлуцавог песка. Опустити рамена. Принети грудима скицу. Али не прилазити прозору. Никако не прилазити прозору. И не затварати очи.

 

Advertisements

18 thoughts on “Одјек корака кроз ноћ

  1. Oprosti novinaru što ima jednu malu ispravku – lično, najpre izaberem naslov. makar i pogrešan, lako se da ispraviti.
    Ali, to je već neka druga priča, a ova tvoja je jako dobra.

    • Stvar pristupa. Novinar kreće od onog što se dogodilo, ja se stavih u poziciju da onog ko čeka događaj. U svakom slučaju može i bez naslova. Al da vodi nekud. Hvala tebi, draga. 🙂

  2. Čudno je sve to u vezi s’ hodanjem kroz noć…
    Tišina je muzika.
    Nema dijaloga…
    U pravo vreme odjek je prostor i korak je jak.
    Ti se zoveš Tanja i skice ti, na našu sreću (kao ptice) beže kroz prozor.
    Ovaj post je proleće!
    Bravo! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s