„Страшне приче“

Већину појава, односа и доживљаја који се не могу представити у границама реалног, доказивог и објашњивог зовемо фантастичним. Фантастично је феномен, појава која се односи на необично, халуцинантно, онострано, имагинативно, неочекивано… Фантастично је увек смештено у реалном или из њега потекне, омеђено је ововременим иако су његове границе простора и времена несагледиво другачије, суштински различите и бескрајно недокучиве. Управо из тих разлога фантастично привлачи, застрашује, опчињава, одбија, заноси, призива и… увек је актуелно. У књижевност је ушло преко легенди и митова, а чињеница да се гнездило у њима говори о вечној човековој чежњи за чудесним и надземаљским или потреби за дочаравањем и појашњењем демонизованог простора у светлу искривљених огледала. Имагинаријум људског духа одувек је плутао по великој води – преблизу да би се видело сопствено лице; предалеко – да би се видело дно. Отуда потреба да се фантастика призива и препричава. Истина и реалност јесте сама површина, сама површина, танка и танана, која може да се прекине чак и ако само умочимо прст.

Фантастика се јавља у сновима, музици, има је у колективном памћењу, личним претпоставкама, искрсава у суженим стањима свести, у машти, душевним болестима, сликарству… и у књижевности. Фантастичне елементе имамо у Хиљаду и једној ноћи, српским народним бајкама, код Жила Верна, Хофмана, Е. А. Поа, Кафке… Међутим, постоји један писац који је своје фантастичне приче писао обрађујући оно што је чуо у народу, у далеком Јапану, у другој половини 19-ог века. Његово име је Лафкадио Херн. Иако рођен у Грчкој, стицајем околности једно време је био у Америци. Био је физички неразвијен и потпуно слеп на једно око. Његов долазак у Јапан поклопио се са отварањем те земље према свету захваљујући цару Меиђиу и његовој реформацији. Херн је у Јапану од тада живео, радио и писао. Иза себе је оставио петнаест томова прича, есеја и записа везаних за своју нову домовину. Постао је, и остао, тумач тамошњег начина размишљања, историје и традиције. Из његовог опуса значајно место заузимају тзв. страшне приче које је уобличавао на основу фабуле коју је од других чуо.  Лафкадио Херн је узео јапанско држављанство, оженио се Јапанком, узео јапанско име Коизуми Јакумо, умро у Јапану 1904-те, а по његовим фантастичним причама снимљен је и чувени омнибус филм.

strah

„Не желећи више да слуша, Секинаи скочи напред са исуканим мачем у руци и размахну оружјем лево и десно према дошљацима. Али три човека уђоше у зид суседне зграде, нестадоше као сенке и…

                                                                      * * * * * * * * *

Овде се прича прекида, а њен наставак постоји само у некој глави која је прах већ вековима. Могао бих да замислим неколико могућих завршетака, али ниједан од њих не би задовољио источњачку машту. Више волим да оставим могућност читаоцу да, сам са собом, закључи какве би даље последице могле да стигну човека који је прогутао туђу душу.“

(Исечак, уједно и завршетак једне од прича из збирке „Страшне приче“ Л. Херна)

Advertisements

9 thoughts on “„Страшне приче“

  1. Neobicno. Citala sam davno kineske bajke i uvek su se nekako neobicno zavrsavale, delovale nedovrsene, bez vidljivog zakljucka. Kao da je mnogo toga prepusteno masti citaoca. Koliko sam shvatila i ove price su takve, to je izgleda deo njihove kulture i tradicije.

    • Izvini, nejasna sam – mislila sam na kulturu i tradiciju naroda Dalekog Istoka. Nekako mi oni u odnosu na nas deluju kao deo ”jedne iste” sasvim drugacije kulture.

    • Možda. Oni imaju tu specifičnu naraciju. Međutim priče oko kojih sam ja ovde rekla ponešto imaju elemente horora. To ne važi za sve dalekoistočne kratke forme. Ne volim da pišem preduge postove, naprosto mislim da ljudi ne bi imali vremena, a često ni volje da ih čitaju. U suprotnom bih citirala celu priču, možda i dve iz pomenute zbirke, i bilo bi jasnije zašto su – s t r a š n e! U svakom slučaju, mnogo ti hvala što me čitaš, pratiš i komentarišeš.

  2. Istočna civilizacija i književnost isprepletena fantastikom, mistikom i realnošću.
    Zapadna je sve banalizovala, pa je čak i književni žanr krstila oksimoronom ‘naučna fantastika’. Kako nešto fantastično može biti naučno? Ne znam šta je naučno u raznim svemisrkim sagama, vampirima, gremlinima… Postoje vizionarska dela čiji su predstavnici Vern, Vels, King…
    Ja sam ljubitelj mistike, ili magijskog realizma u književnosti…
    http://ironijexl.wordpress.com/2012/11/21/tajna-veza/

  3. Onda mnogo voliš Kafku, Borhesa… Ja nemačku književnost. I Japan, naravno. Nego, slušaj: citat iz Rečnika književnih termina, Nolitovo izdanje, sjajan uređivački odbor; obj. Fantastika: „…..Kao izvestan kontrast toj čistoj fantastici, ističe se naučna f. koja se zasniva na prožimanju čudnog, iznenađujućeg, imaginativnog sa (naučnom) spoznajom i koja, sa sve većim napretkom nauke, dolazi ne samo da populariše njene tekovine i hipoteze, već da nauku i tehniku prikaže u dejstvu, funkciji, procesu: u njihovim vizionarnim prodorima i dometima, u njihovoj sposobnosti da nemoguće učine verovatnim, u njihovim paradoksima i eventualno kobnim, katastrofalnim posledicama za čovečanstvo. Tradiciju naučne f. čine dela čudesnog putovanja i utopije, a njen aktuelni smisao je u povezivanju naučnih otkrića i anticipacija sa vitalnim stremljenjem književnosti ka novom i modernom. Krećući se, žanrovski, od pripovetke i romana, preko filma i televizijske serije do stripa, naučna f. smatra se za poetski, književni eksperiment i kreaciju, a i folklor, naučnog, tehnološkog doba.“ To bi bilo onako by the book. Tvoj komentar sam savršeno razumela. Nauka , pa i ona o književnosti, baš ume da upetlja stvari. 🙂

  4. Iskreno, ja sam ovde malo ustravljena. Za mene je knizevnost, recimo Japana, nesto prelepo i premirisno. Malo sam zatecena.

    • Znam, i ja sam bila malo ustravljena. Ova slika baš doprinosi utisku. Ali priče jesu strašne, u svakom smislu. Pronađi roman japanskog pisma Mišime „Žeđ za ljubavlju“. Svideće ti se.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s