„Острво на језеру Инисфри“

Устаћу, устаћу срећна и отићи. Отићи ћу у шуму где моје трчање може зауставити једино снопље извијених грана некаквог ниског дрвенастог растиња. Стаћу. Дотаћи ћу. Омирисати. Загрлићу, као да се клањам. Онда ћу подићи поглед и видећу да је снопље заправо основа стабла једног дрвета-џина, што до облака сеже. Тада ћу се придићи и срце ће ми искакати из груди. Од страха. Тада ћу постати свесна оног што још увек делимично скривам: да су се свици погасили, да су лептири одлетели и да је џин пригрлио све моје веверице. И тада ћу, опет и опет у круг, читати једну песму. Погледом тражећи мир. Док жмурим. И правим се да спавам.

„Устаћу и отићи, отићи на Инисфри

И тамо колибу дићи од глине и прућа, знам;

Гајићу леје пасуља, и кошнице имаћу три.

И живећу срећан и сам.

 

Тамо ћу имати мира, јер споро ромиња мир,

Капље са велова јутра у цврчком распеван жбун;

Тамо је блистава поноћ, подне уз пурпурни вир,

А сумрак лепршања пун.

 

Устаћу и отићи, јер стално чаробни шум

Пљускање језерске воде слушам за јаве и сна;

Тај шум, док плочнике газим и сиви прашњави друм,

срце мог срца зна.“

Вилијам Батлер Јејтс

 

Advertisements

16 thoughts on “„Острво на језеру Инисфри“

  1. A ja imam svoju planinu. I evo cekam leto da pobegnem tamo od plocnika i sivih prasnjavih drmova… Divno je mati jedno takvo mesto za beg. Ko nema trebao bi ga izmisliti. 🙂

  2. Prelep krug; tekst u tvom stilu nadograđen stihovima Jejtsa.

    ———————
    Tanja, da li bi ti veverice oprostile kada bi zatvorila blog?
    Ne bi ni svici… Tu su oni, vidim ih, veruj mi…
    Gašenjem bloga – ugasila bi nam njihove fenjerčiće.
    😦

  3. Ma to ja zapretih Milici J., prvoj u nizu koja je komentarisala ovde. Ona mi je drugarica iz najranijeg detinjstva i sve o meni zna. Rasplakao je moj prethodni post. Pretnja je bila upućena njoj! 🙂
    Da, hvala za komentar. Bojala sam se samo kako će ispasti prelaz. Htela sam treperav preliv. Mada su i prelivi subjektivna stvar. Danima mi je bila ova Jejtsova pesma u glavi. Tražila je mesto! 🙂

    • Znači, treperavost prelaza je glavni krivac što ja ne mogu da razlučim da li se Jejtsova pesma uliva u tvoj tekst ili izvire iz njega. 🙂
      Kakogod, stapanje je savršeno.
      ——————-
      P.S. Znam da si zapretila drugarici, ali umešah se za svaki slučaj:-)

      • Ili se tekst uliva u pesmu?
        Hm…
        Ukapirah konačno: jedno drugom su i ušće i izvor.
        Stapanje im liči na zagrljaj.
        Zato i jeste savršeno…
        I treperavo…:-)
        ————————
        Eto, da imaš lajk dugmence, lajknula bih i mudro ćutala…
        Ovako… 😦

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s