Како смо причале моја прича и ја

Моја прича је кренула стазом посутом плавим каменчићима. Хтела је толико тога да каже. Међутим, била је снена, била је боса, оклизнула се и из џепова плавог вела испале су јој све речи. Ја сам јој тада пришла и склонила увојак косе. Прича се загледала у мене и вратила ме у собу. И уперила прст ка полици са књигама. Узела сам ту, коју је хтела. Неко, много бољи од нас две, морао је да заокружи оно што сам ја од приче очекивала, и што прича није могла да да. Зато сам причи тихо читала једну песму, бескрајно много пута, до дубоко у ноћ. И зато је прича, умирена, признала да немоћ не долази увек из слабости и да је немоћ често благослов. И снага. Да немоћ често самоћи даје смисао, звук и облик. И да је немоћ у љубави – победа. Ето о чему смо целе ноћи причале моја прича и ја, док сам јој читала Лорку, док се однекуд чула гитара и док су се речи враћале, и враћале, и враћале тешећи моју причу и мене, и убеђујући нас како увек постоји начин да се изговори оно што мислимо да никад нећемо моћи.

Advertisements

37 thoughts on “Како смо причале моја прича и ја

  1. Sjajno… Imaš taj neki dar da sasvim čudno postaviš obične stvari, da im daš ulogu i da ih zavrtiš na neki neverovatan način, ali tako da čovek na kraju ipak shvati da je sve tu tako logično i skladno…

  2. Pa postoje li uopšte obične stvari?:) Ili su sve stvari zapravo sasvim obične?:) Eto teme za neki naredni post.:) Mnogo ti hvala na komentaru. Bio je inspirativan, zaista.

  3. Ti imaš čudesnu moć da tvoje priče čujem, vidim, osetim na koži, omirišem… Da vidim i osetim taj uvojak, čujem gitaru, omirišem nemoć… I uvek tako mobilisana čula po pravilu umiriš čarobnom poslednjom rečenicom. Još mi je u glavi ono ‘neću ni u snu’, a evo stiže i nova 🙂

    • Ruža
      večita na svojoj grani
      nije tražila zoru i njena svitanja bela.
      Nešto je drugo htela.

      Ruža,
      nije tražila znanje i senku:
      granicu sna i tela.
      Nešto je drugo htela.

      Ruža,
      nepokretna na nebu
      nije tražila ružu u cvetanju
      ni onu što je svela.
      Nešto je drugo htela.
      Divno je, sad još jače osećam priču 🙂

      • TI si divan.:) A slušaj sad ovaj prevod iste, pa mi reci da li ti se sviđa:

        „Ruža
        nije čeznula sjaj jutra:
        skoro večna u svom grmu
        drugo je čeznula.

        Ruža
        nije čeznula nauku ni sumrak:
        razmeđe sna i tela,
        drugo je čeznula.

        Ruža
        nije čeznula svet ruža.
        Nepomična u plaveti
        drugo je čeznula.“

      • Ne znam sad koji je bolji prevod, zato stranu poeziju shvatam uslovno, više kreacijom prevodioca. Hvala ti za ovu verziju, tako je isto lepa pesma iako potpuno drugačija 🙂

      • Baš to. Jednom je jedan teoretičar književnosti rekao: „Pesma je ono što se gubi u prevodu.“ Nisam nikada naišla na ovaj koji si ti ponudio ali mnogo je dobar. Izvlači ono čega nema u ovom koji sam odabrala ja. Da, prevodilac nikad ne može preneti „pesmu“ do kraja. Pa, možda je i u tome neka čar. Ej, hvala ti :).

  4. I moja priča i ja slično postupamo kada ona pogubi reči – čitamo zajedno. I bude nam lakše. Ali uvek je u početku teško, dok se ne dosetim da možda ne bi bilo loše čitati. Jer nijedna priča nije samo naša. Nekako to uvek zaboravim.
    I baš se dobro osećam sada kada sam pročitala ovaj tvoj post. Mislim da ću se ubuduće lakše setiti. Lekovito je 🙂

    • O, ako je tako draga moja, onda nisam promašila cilj. Jer cilj nije samo napisati nešto, već i podeliti nešto. Tako ja gledam na to i to očekujem i od drugih i od sebe. 🙂 Samo, treba oslušnuti šta bi priča želela da joj se čita. To je ono što je meni ponekad teško. Ali izguramo. Pa nastane, kao sad, neka treća priča koja nas objedini!!!

      • Naravno, sve je lepše kad se deli. Ali nije dobro previše očekivati, od drugih pogotovo. To je onda izvor razočarenja.

  5. …немоћ често самоћи даје смисао, звук и облик.
    Upamtiću ,divan post.

  6. La rosa
    no buscaba la aurora:
    casi eterna en su ramo,
    buscaba otra cosa.

    La rosa,
    no buscaba ni ciencia ni sombra:
    confín de carne y sueño,
    buscaba otra cosa.

    La rosa,
    no buscaba la rosa.
    Inmóvil por el cielo
    buscaba otra cosa.

    • Moraću nekog da zamolim da mi pročita ovo, pošto, nažalost, ne govorim španski. Jezik je i muzika, pa me prevashodno zanima kako zvuči. 🙂 Mnogo ti hvala. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s