Прича са сињега мора

Дно у које гледаш, Сузи, боје је најтамније воде. Зашто мислиш да су тамо златне рибице и ковчежић из кога се њишу бисери и жмирка драго камење? Шта видиш доле, Сузи? Два огњена ока и алге што светле у мраку? Шта тамо тражиш, Сузи? Кога желиш да сретнеш? Запамти једно, можда најважније: тамо нема музике. Тамо је несносно хучање, једнолично и беспрекидно. Зар ти то ништа не говори? Зар те Аладин не плаши? Гледа одоздо гаравим очима и мами. Као што је намамио и твоју мајку, Сузи, па се више никада није вратила. Њу тамо тражиш, Сузи? Сузи, стани! Нисам хтела… Види… види колико је море! Како се само месец разлио по њему! Најлепшу од свих својих мена ноћас поклања теби, једино теби, Сузи…………………………………………………………… ! Тако је. Седи овде. И скини то са себе, да осушимо. Сва се тресеш.

Advertisements

27 thoughts on “Прича са сињега мора

    • Da li to znači da ti se svidela priča? 🙂 Ma Suzi se sama spasla. Mogao je biti tamo bilo ko umesto mene. Suzi bi uradila šta bi htela. Samo, Suzi je nekako titrava, eterična. Nije kao Šade. Šade je zemlja. Suzi voda. Ali sam iznenađena kako se uklopilo. 🙂

  1. Tekst me je, ne znam zasto, podsetio na „Malu sirenu“. Svojevremeno sam dusu isplakala gledajuci film (uz tvoj post nisam, naravno :D) ali mi je to bila asocijacija. iz ko zna kog razloga…

    • Niko mi ni u jednom komentaru to do sada nije rekao. Baš si me zatekla i iznenadila, prijatno, naravno. 🙂 Drago mi je što ti se baš ova priča dopala. Jer meni je vrlo važna. Hvala ti :).

    • Meni TI uvek zvučiš i deluješ nekako umirujuće. Od prvog trenutka kako smo se upoznale ovde. Mislim da ti to nisam rekla. 🙂 Inače, mnogo mi je drago što se nad svakom mojom pričom zamisliš i daš komentar onako, iz duše. 🙂

      • Meni je neizmerno drago da ovde postoje ljudi koje na odredjen nacin dozivljavam kao bliske. Volim da dodjem kod njih na blog i komentarisem. Kod tebe posebno, jer uvek pises o temama koje i mene zanimaju. Moze se desiti da imamo razlicito misljenje, ali teme su mi uvek bliske.

      • Po meni i jeste suština u tome: teme koje su nam bliske. Sve ostalo je stvar doživljaja i sjajno je što je tako. 🙂

  2. Meni su sve tvoje priče poticajne. To je jednostavno tako – sviđa mi način na koji me uvedeš u priču, ljuljuškaš me ili razbacuješ po njoj i kako me izvedeš iz nje. Jasno, sve to ovisi o mojem čitanju, mojem pristupu, tako da te ne mogu okriviti za moguće posljedice 😀
    Nakon čitanja ove priče iskočilo je pred mene pitanje: imam li i ja neku svoju Suzi?

      • A jesi odgovorio. Mi se očigledno nalazimo na auto putu!!!, hahaha! Sad sam se na tvom blogu istrčala. Znači hoćeš? Samo je do objektiva? Znači, pomogla sam ti da otkriješ da i ti imaš svoju Suzi? 🙂 Pa svaka mi čast. 🙂

      • Pa znaš, moja Suzi je zaronila između ognjenih očiju, ispod ‘jednolikog i besprekidnog, nesnosnog hučanja’ i našla tihotu u kojoj je odlučila ostati jer se u jedino njoj osjetila svojom. No, onda se odlučila vratiti na površinu. Rekla je da joj vazduh dolje nije trebao, a da joj ga tu na površini pomalo nedostaje, no da će ipak pokušati otkriti onima koje to zanima kako se može zaroniti u ono gdje je ništa sve, gdje je tihost muzika, a spokojna tama svjetlost, ali se i znati vratiti. Ja joj vjerujem mada je još uvijek ne razumijem najbolje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s