Скица за аутопортрет

Ево, казаћу још нешто о себи. Упс!… зар досадашње приче нису подоста тога рекле?! Не?!! Па онда нема друге – или су приче лагале или сам обмањивала ја. Треће не постоји. Уосталом, кога брига за то. Нек иде живот. Скинимо маске, приче моје и ја, и кажимо још нешто о нама. Ал сад стварно. Може? Да? Да!

Е па овако: моје име је Сузи. Имам зелено-плаве очи. Ситне сам грађе. Имам дуг врат и природно миришљаву кожу. Без обзира на то, ја свакодневно користим парфеме. Побогу, како једна жена која држи до себе може без њих?! Моји су пробрани, најбољи и најскупљи. На парфемима се не штеди.

У мој плакар је стало педесетак пари ципела. Обожавам штикле и луда сам за ташнама.

Пошто имам јако добро дупе, волим да носим хаљине уз тело. И деколтее. Обожавам их. Али, ништа претенциозно. Ништа вулгарно. Само до границе до које уживам искључиво ја. Јер ја сам себи најбитнија. Ја сам себи највећи судија. И када сам ја задовољна собом, онда уопште не морам да обраћам пажњу да ли неко обраћа пажњу на мене. Тад напросто знам да су сви погледи упрти овде.

Имам и моменте благих помрачења. И они су пробрани и такође скупи. Ни ту не умем да калкулишем и економишем. Не умем, и то ти је. Е, када помрачење дође, тада се излегне прича, кратка мала прича као птић у гнезду под месечином. Е, у тој причи, тачније причама, ја скидам све са себе. Дођем тако кући, после посла, или изласка, или куповине где потрошим брдо пара на крпице, подвезице, чарапе, чизме, шминку, кремице… и прво скинем ципеле. Бацим једну, па другу, онако размажено, у посебној бахатости која додатно узбуђује. Онда свучем хаљину, скинем огрлицу, и тако у чипки и подигнуте косе седнем испред огледала и скидам шминку. Полако. Врло полако. Некад пустим музику, некад не. Некад шминку размазујем по лицу и цртам шаре. Урадим привремени tattoo. Некад пишем: Сузи + Милан, или Сузи + Сем, или Сузи + … Некад цртам срца, некад нешто безвезе. Некад узмем кармин па по стомаку и ногама исписујем реченице, да не побегну, јер док се ја наканим да одем по свеску и оловку…! А знате и сами какве су речи – за час се измакну, склизну у заборав, и више их никад не нађете.

Проблем је понекад само како да препишем на бели папир све то са себе. Једно је у огледалу, друго је кад се чита овако. Зато морам да се увијам и окрећем. А док пишем, признајем, пажњу ми одвлачи размишљање о томе како изгледам, какав  утисак остављам. Деси се зато да причу не успем да препишем целу. Некад морам да се уједем да бих освежила писано место. Некад морам да затворим очи и кренем испочетка. Некад не видим шта сам по леђима рекла…

Ох речи, речи… Ви увек намучите мене. Једино ви имате моћ да ме завртите овако, да ме искажете са више страна, измажете, исцртате, откопчате, опипате, победите и одате. Али још нешто је важно, тек да се зна: ово све овде ви сада причате! И шта сте рекле? Да се скинем и дођем у кревет?! Не, ја са речима не водим љубав. Одакле вам та идеја и какво ви то мишљење имате о мени?! Знате, ја коштам. А ви нисте довољно „тешке“. Запитајте се само која жена, налик на ову мене, још верује речима! Или некоме на реч! Ма шансе нема!

Advertisements

31 thoughts on “Скица за аутопортрет

  1. hu, koja neobična ideja, neobične slike, vrtlozi riječi i slika, kao tijelo koje se uvija; jako zanimljivo i iznenađujuće, dobra priča, lik koji želiš upoznati.

    • Jeste, spada u likove koje želiš upoznati. Razmišljala sam o njoj danas ceo dan: ili je prijatelj do koske ili joj ne treba niko. Sad, to je stvar našeg doživljaja nje.

    • Drago mi je da ti se sviđa skica. A sad, koliko ti se sviđa ona, to je drugo pitanje. 🙂 U svakom slučaju – iskrena je, pa i to, valjda, nešto govori o njoj. 🙂

  2. Iznenadio me ovaj tvoj post, ne znam zašto. Vidim po komentarima da nisam jedina. Prepoznatljiv je tvoj stil, ali ipak sadrži nešto neočekivano. Valjda zbog erotskog naboja koji provejava.
    Ne znam kakva ti je bila namera, ali ja sam spontano počela da pravim poređenje između nje i sebe. Obožavam i ja parfeme i ne vodim ljubav s rečima. 🙂 Samo to je jedina sličnost.
    A da li se ona sviđa meni? Ma baš je briga, jer sviđa se većini muškaraca, u to sam prilično sigurna. 🙂

    • Kada sam objavila post, postala sam svesna da će možda iznenaditi, ali mi to nije padalo na pamet dok sam ga pisala. Kako bih volela kada bi mogla da verbalizuješ, da mi objasniš šta je to „…ali ipak sadrži nešto neočekivano“, kako si već rekla. Značilo bi mi. Međutim, ponekad ni ja ne umem da objasnim to ono nešto. Tko da ne očekujem ali bih volela.
      Namera? Nije bilo namere, samo tako, kao svaka druga priča, samo što ova, za razliku od većine mojih postova, ova ide od spolja ka unutra, a ne obrnuto!!!
      O parfemima da ne pričamo! 🙂
      Da, sviđa se mnogim muškarcima ali mislim da je najveća stvar što se sviđa sebi! To je ono pravo! 🙂

      • Nisam slučajno propustila do kraja da objasnim šta je to neočekiano u postu, nego jednostavno ne umem sasvim da objasnim. Ne tebi, nego ni sebi. Ali, negde sam ipak provukla – post sadrži priličan erotski naboj. Bar meni.
        Tako kako si opisala Suzi, ja zamišljam jednu slobodnu, samosvesnu, sobom zadovoljnu ženu, koja zna šta hoće. A meni je to seksi. A tek sitnice kao što su štikle, parfemi, uživanje i poigravanje svojim telom ispred ogledala…wow! Sve mi je to super, ali nisam očekivala da baš ti pišeš o tome. Nemam pojma zašto. Valjda zato što do sada, bar koliko sam ja čitala, nisi imala sličan post. A možda postoje i neki drugi razlozi, samo što nisam tako hrabra kao ti da svoje mišljenje uvek do kraja, bez rezerve, iskažem.

  3. Cijela ova priča je jedno ogledalo. I daje na razmišljanje tko je tu iza, a tko ispred ogledala – mislim na onu koja piše i one koji čitaju.
    Suzi me u ovoj priči asocira na prekrasna, vješto izrađenu naljepnicu koja prodaje sadržaj iste te kutijice na kojoj se nalazi i hrani onoga tko taj sadržaj njeguje i izrađuje, u današnje vrijeme kad se percepcija većma svela na korištenje samo jednog osjetila, vida. Ok, i nosa, ima tu i parfema 🙂
    Ali, što je u kutijici, kakav je sadržaj, za to mi treba malo više. Ako je zbog „blještave!“ naljepnice ne otvorim, možda propustim vrhunski sadržaj. A možda ugledam i samo prazninu, tko će ga znat.
    U svakom slučaju – „Reči, zvuci, oblici“ imaju i poseban, i liijep, i koristan sadržaj. Bez obzira na omot – ja obavezno otvaram 🙂
    Nego… skice obično nastaju prije kompletnih djela. Hmm, to je ideja koja grije maštu 😉

    • Čekaj polako, ajde jedno po jedno. Prvo, oduševilo me je to što si, tokom cele priče, imao u vidu prisustvo ogledala!!! Dalje, najveći deo priče namerno je sveden na percepciju što dobro znam da znaš. Upravo to i otkriva šta je u kutijici. Ne misliš li da je ispod „blještave“ nalepnice najčistija iskrenost?!! 🙂
      Suzi je neisfolirana. Svesna je sebe i fizički i duhovno, i nije imala problem da to iskaže. Rekla je ona i koliko je ispunjena iznutra, osećam da si i to nekako osetio! 🙂
      Da li je sadržaj „Reči, zvukova, oblika“ (zamisli, prvo napisah oblAka – ccc šta ova podsvest čini!!! 🙂 ) koristan, ne znam. Nisam utilitarista. Samo sam iskrena. Pomalo ponekad prkosna. Možda ponekad malčice besna, u tako nekim trenucima „blagih pomračenja“!!!
      Da, skice nastaju pre kompletnih dela, u pravu si! 🙂
      Još nešto: hvala na čitanju i razumevanju. Ali stvarno!

      • Sad vidim da nisam napisao kako sam mislio (lapsus jurius, bila je kratka pauza od posla pa sam žurio i brljavio s tekstom :)) – htio sam reći: Suzi me asocira na prekrasnu, vješto izrađenu kutijicu s blještavom naljepnicom koja… itd. ()
        I – ne! ne! ne! nisam ni pomislio da je Suzi isfolirana. Pa ona je življa, iskrenija, samosvesnija nego sam ja ikad bio, voli sebe (osim ponekad, ali to nisu ta „pomračenja“), a bogme itekako poznaje igru komu-čemu-zašto s riječima 🙂
        No kao što rekoh: „Ako je zbog “blještave!” naljepnice ne otvorim, možda propustim vrhunski sadržaj.“ A otvaranje takve jedne kutijice nit’ je jednostavno, nit’ je jednokratno. Recimo… da, da, trebao sam možda ovako – nešto kao izuzetno privlačna, ali na prvu nerazumljiva knjiga (čini li se samo meni da je zbog toga još privlačnija?). Mislim da za nju ne postoji onaj kraj kao za neke druge – nju se ponovo i ponovo uzima u ruke i otvara, sad tu – sad tamo, čita s početka, s kraja, sredine… Jasno mogao bih još, evo me u Svemiru već… 😀

      • Ja sam tebe tako i razumela još u prvom tvom komentaru, nemoj imati problem s tim :). Samo sam, tek tako, dodala ono o neisfoliranosti znajući dobro da znaš da ona nije isfolirana. Prosto sam imala potrebu da to dodatno kažem.
        Uf, samo da znaš do koje je mere nerazumljiva knjiga – i to si dobro procenio, zato ponekad i piše prilično sentimentalne rečenice po sebi. 🙂 Okolina je ne razume naročito. Mada, može ona živeti i sa tim, kao i sa činjenicom da žene ne vole baš naročito žene poput nje. Zbog toga pati. Ali samo onoliko koliko dozvoli sebi, samo do te mere, a to je stvar vežbe u njenom slučaju, nije od onih koja se rodila s tim! To je ono kome-čemu-zašto…
        A o kraju!!!!…. ma tu kraja nema :), i ona je toga svesna ali to je, ovo mi je jako važno da naglasim, to je ne čini oholom i gordom! To je čini još krhkijom!!!!
        Au, zapetljah ja.
        🙂

  4. Drago mi je što smo se upoznale. Ona i ja.
    Znaš,uh- svešću ovo malo na realni nivo, ponekad zaista pomislim da je takvima bolje. Bar malo i bar ponekad.
    Inače, pošto je realnost ispletena od niza tačkica iz stvarnosti i nekakve imaginacije za koju nismo sigurni šta je, mora da je i, ova tvoja, bar malo dotakla svakodnevicu. Kako li se oseća u njoj?

  5. pitam se da li muško sme da zine a da ostane pametan, hm,hm 🙂
    pratim ove divne reči, daju mi dovoljno snage… Tanja, you R best 😉

    • Tri stvari: prvo: muškarcima je lakše nego ženama da ostanu pametni (moje mišljenje), bar onim ženama kakva je ova o kojoj si čitao ovde :); drugo: ako neko iz mojih postova dobije radost, snagu, onda sam stvarno srećna i sve nekako ima smisla i treće, e, treće sam zaboravila, a sad me mrzi da pišem komentar ispočetka. 🙂

  6. Pošto sam malo bio odsutan a želeo sam da nadoknadim propušteno, ja sam prvo čitao „pesmu pevanu unazad“, „pa skicu za autiportret.“
    Kako god, kod mene je sve naopako… Ili u prevodu – ja čitam unazad.
    Ali nema veze. Ma kako čitao kao dar imam to iznenađenje na kraju kao poklon.
    Znaš, mislim na iznenađenje u tvojim pričama, ali i na iznenađenje koje nam kao autor serviraš.
    A ko ne voli iznenaženja? Ja ih volim! 🙂
    „Ram“ ogledala je uvek isti – sve ostalo je stvar percepcije.
    Meni je „skica“ genijalna, i tu bi se složio s oblogovanim.
    Pozdrav! 🙂

    • Mnogo mi znači to što si rekao da je ram uvek isti. Znaš, morala sam da nekako ispucam sve to, inače… mislim da bih se ugušila. Znam da Skica donekle odstupa od većine mojih priča ali, veruj mi, to je samo privid. Ona je najviše nalik na suštinu svih ostalih priča. Da, Pesma pevana unazad je nastavak Skice. Samo mi nekako nije zvučalo, onako po mom, da je nazovem Skica za autoportret, drugi deo. Stvar stila. Pozdrav veeeeliki!!!!! 🙂

  7. Pročitah dva puta skicu, e, sad, da li zbog toga što nisam shvatio, ili zbog onog dela sa skidanjem, ili…? Ma filozofiram, pročitah je zbog lepote teksta, zbog lepih slika, koje mi izađoše pred čulo vida, kao da sam odgledao film „Skica za autoportret“. Odličan i veoma slikovit tekst tanjatg. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s