Прича без речи

Прича без речи

Advertisements

28 thoughts on “Прича без речи

    • Ne razumem to nebitan, neprimećen… Sve je bitno, a ako je bitno onda jeste i primećeno jer kako bi postalo bitno ako nije primećeno. Sorry, ja tako ne mogu kao ti, ali uvažavam stav koji je takođe bitan detalj među ostalim komentarima ovde. Hvala ti. 🙂

  1. Manje-više svi stvaramo neku sliku o nekome ili nečemu. I onda često taj netko ili nešto postane samo manji-veći detalj u toj slici. Dobro je ne je uokviriti, baš dobro jer onda detalj stvarno može nadrasti i samu sliku.
    Pozdrav slikarici 🙂

    • O, pa ti si sad meni rekao da ja zapravo nisam pisala priču nego slikala sliku 🙂 . Da, detalj može da raste, raste i da prekrije celu sliku postavši jedna nova. Samo bez ramova, ramovi nikako!!! Jer kada bi trebalo mene, da sam npr. slika, detalj i tako to, uramiti tj. uokviriti, ma ja bih pobegla, pobegla makar u ono moje sinje more, makar kod Aladina jer bi se tamo manje gušila nego tako hahaha!!!
      Pozdrav misliocu i večnom putniku 🙂

  2. Neobično! Fenomenalno! Divno! 🙂 Život, oni koji su *samo* detalji, raste! Moja profesija (sada) jesu ramovi, ali ja tamo stavljam Svete Osobe 🙂 I, ako nema rama, neopisivo!!! 😉

  3. Ti si veliki detalj na jednoj maloj slici – ja to vidim kao levo rame jednog bitnog… slučajno uslikano, i drugima skoro neprimetno, za njih samo detalj, a za onog kome je taj neko poseban to rame je sve… i što više raste to stižemo do teksture kaputa, jer mora da je nosio kaput… do najsitnijih detalja tkanine… jer već je toliko blizu da prerasta sliku i svaki ram u koji bi možda i mogao biti stavljen se povlači pred veličansvenošću tog detalja u oku posmatrača… Sve to ja vidim na toj tvojoj slici, Tanja… I mogu jer si sve to u meni probudila ovim tkanjem… predivno… 🙂

    • Do teksture, do najsitnijih detalja tkanine, prerasta sliku i svaki ram, sve postaje jednobojno, samo ta boja, i mirisi, i boja i mirisi, i rame, veliko, ali desno, ipak desno rame… To si u meni prizvala ovim komentarom… 🙂

      • 🙂 znaš kad sam počela da ti pišem prvi komentar stvarno sam videla to rame… i ruka krene da kuca desno…a mozak viče, ne, ne… malo bolje pogledaj, taj detalj, to je levo… 🙂 Vidiš, kako ti slikaš, tkaš svojim rečima pa samo zavisi iz kog ugla gledamo… 🙂 Znači, ti si ona s druge strane, pa vidiš desno 🙂

      • Da, ja sam uvek s leve strane, zato je reč o desnom ramenu, na desno se oslanjam :), levo s naporom, ali uspešno, znaš ono – kao kad se propinješ na prste, dosegnem rukom. Tako da i glava i ruke imaju svoje mesto. To je veliki detalj na maloj slici, razumeš? 🙂 Znam da razumeš 🙂 Ah, Marina…… 🙂

  4. Mislim da svako ko procita pricu o detalju bez rama moze da se oseti kao da je njemu upucena. I to je vec lep osecaj bez obzira da li je citaoc taj detalj ili neko drugi. Lepo :OK: :D.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s