Skica i portret

Ne smeš da zaspiš u ovom snu, Suzi. Mogla bi da iščezneš, da ostaneš samo u ogledalu, pa da priđem i ujedem ti rame i da to bude moja sopstvena usna… pa da čujem kako me dozivaš imenom, moliš me da te vratim,
i milujem,
i umirim,
i da ja ne mogu da te nađem… i da ti kažem šta sam sve želeo da ti pišem po bedrima i kakve sam linije hteo da povlačim razmičući ti noge… Dođi, Suzi. Kako ti zveckaju narukvice oko ruku! Volim kada mi tako prilaziš. Drska, a sasvim slaba,
u jednoj durskoj sceni,
jako sporoj,
durskoj, a bezglasnoj,
u kojoj se otvara zavesa i najpre otkrivaju butine u onim crnim samodržećim čarapama. Tada minđuše zasvetlucaju. Pa se zabelasaju zubi
stisnuti u naporu da zadrže jezik još neko vreme…
Onda se razobličavaš,
cela uperena u mene,
snagom izvan svih poređenja, u samosvesti,
a cvokotava,
nesvesna,
drhtava
u mojim rukama koje te stežu do same granice bola,
u rukama iz kojih me gledaš…
Suzi ne smeš, obećaj mi to, ne smeš da zaspiš u ovom snu.

Suzi je tada bila u susednoj sobi. „Ne smem da zaspim u ovom snu“, rekla je – šaptavo, pomireno, uplašeno i u jednoj naročitoj sreći – sama sebi. A onda je stavila još jednu narukvicu. Zategla čarape. Stavila sjaj za usne. Isprobala još jedan par cipela. „Ove ću!“ Prsnula u dekolte malo parfema. Spustila ruke na stomak. Preplela prste. Pa ih razmakla, zažmurila i dodirnula dupe. Pa otvorila oči. Zabacila kosu. Kročila u zavesu. „Suzi“, šapnuo je, „ne smeš da…“ „Znaš da neću“, bila je tiha. „Ali čak i da se to desi, ti ćeš me probuditi.“ „Kako znaš?“ „Znam zato što već jesi.“ Nasmešio se. „Dođi.“ „A, ne – prvo mi kaži jel sam lepa!“

44 Comments

    1. Ako sam uspela da ti ulepšam veče, makar malo, zadovoljstvo je moje. Jest da na jednu moju priču ti izbaciš najmanje pet, al nema veze :). Inspiracija je čudo!!! Hvala ti, poznaniče!!! 🙂

      1. Da, nekome sam sinoć ispričala da sam, pošto sam prvi put odslušala, pustila još jednom da čujem ali sad čitajući tekst. I znaš šta se desilo: teks mi je delovao kao da nije moj, kao da ga je neko drugi napisao. I muzika, i ona kosmička slika… Ma sad ja nemam komentar na komentar.

  1. Svetlucave minđuše, narukvice koje zveckaju, drska, a ipak slaba…neverovatno mi je bliska ova atmosfera, tako puna erotskog naboja. Baš mi se sviđa.
    A tek kraj „…čak i da se to desi, ti ćeš me probuditi…“, koliko istinito. Čini mi se da mi je ovo tvoj najlepši post do sad. Ili mi se slučajno poklopio s trenutnim raspoloženjem.

    1. Pa i ranije smo nas dve imale ta nekakva poklapanja, dopunjavanja i nadovezivanja, i ta neka raspoloženja ;). Neverovatno kako uvek osetiš šta mi je važno da čujem iz nekog od komentara!

  2. Možda Suzi ne smije zaspati, ali ja se volim probuditi u ovakvom snu i prošetati kroz ovu poetičnu prozu i natrag. Pa opet. Jedan vedri andante, šetnja prostorima uma između skica i portreta živih osjećaja, i sklopljenih očiju jasno se vidi a još bolje čuje pticu koja pjeva jednu od onih svojih 1105 pjesama i 1278 zovova. San za dobar dan. 🙂

      1. Jesam, da sad tu ne nabrajam kopipejstanjem, ali sam zapazio mnogo onih a-a’, b-b’ itd.
        Pisanje+zamišljanje+zavezivanje – čitanje+ostvarivanje+odvezivanje
        Igra, na svu sreću – bez granica. 🙂

  3. uz ovaj tekst bi trebalo da ide napomena – samo za mentalno i emotivno punoletne 🙂
    sjajno je!

    i ako može molba tehničke prirode – možeš li samo malo povećaš ili boldiraš font, da bih lakše uživala u nastavku priče 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.