Skica i portret

Ne smeš da zaspiš u ovom snu, Suzi. Mogla bi da iščezneš, da ostaneš samo u ogledalu, pa da priđem i ujedem ti rame i da to bude moja sopstvena usna… pa da čujem kako me dozivaš imenom, moliš me da te vratim,
i milujem,
i umirim,
i da ja ne mogu da te nađem… i da ti kažem šta sam sve želeo da ti pišem po bedrima i kakve sam linije hteo da povlačim razmičući ti noge… Dođi, Suzi. Kako ti zveckaju narukvice oko ruku! Volim kada mi tako prilaziš. Drska, a sasvim slaba,
u jednoj durskoj sceni,
jako sporoj,
durskoj, a bezglasnoj,
u kojoj se otvara zavesa i najpre otkrivaju butine u onim crnim samodržećim čarapama. Tada minđuše zasvetlucaju. Pa se zabelasaju zubi
stisnuti u naporu da zadrže jezik još neko vreme…
Onda se razobličavaš,
cela uperena u mene,
snagom izvan svih poređenja, u samosvesti,
a cvokotava,
nesvesna,
drhtava
u mojim rukama koje te stežu do same granice bola,
u rukama iz kojih me gledaš…
Suzi ne smeš, obećaj mi to, ne smeš da zaspiš u ovom snu.

Suzi je tada bila u susednoj sobi. „Ne smem da zaspim u ovom snu“, rekla je – šaptavo, pomireno, uplašeno i u jednoj naročitoj sreći – sama sebi. A onda je stavila još jednu narukvicu. Zategla čarape. Stavila sjaj za usne. Isprobala još jedan par cipela. „Ove ću!“ Prsnula u dekolte malo parfema. Spustila ruke na stomak. Preplela prste. Pa ih razmakla, zažmurila i dodirnula dupe. Pa otvorila oči. Zabacila kosu. Kročila u zavesu. „Suzi“, šapnuo je, „ne smeš da…“ „Znaš da neću“, bila je tiha. „Ali čak i da se to desi, ti ćeš me probuditi.“ „Kako znaš?“ „Znam zato što već jesi.“ Nasmešio se. „Dođi.“ „A, ne – prvo mi kaži jel sam lepa!“

Advertisements

44 thoughts on “Skica i portret

    • Ako sam uspela da ti ulepšam veče, makar malo, zadovoljstvo je moje. Jest da na jednu moju priču ti izbaciš najmanje pet, al nema veze :). Inspiracija je čudo!!! Hvala ti, poznaniče!!! 🙂

  1. Svetlucave minđuše, narukvice koje zveckaju, drska, a ipak slaba…neverovatno mi je bliska ova atmosfera, tako puna erotskog naboja. Baš mi se sviđa.
    A tek kraj „…čak i da se to desi, ti ćeš me probuditi…“, koliko istinito. Čini mi se da mi je ovo tvoj najlepši post do sad. Ili mi se slučajno poklopio s trenutnim raspoloženjem.

    • Pa i ranije smo nas dve imale ta nekakva poklapanja, dopunjavanja i nadovezivanja, i ta neka raspoloženja ;). Neverovatno kako uvek osetiš šta mi je važno da čujem iz nekog od komentara!

  2. Možda Suzi ne smije zaspati, ali ja se volim probuditi u ovakvom snu i prošetati kroz ovu poetičnu prozu i natrag. Pa opet. Jedan vedri andante, šetnja prostorima uma između skica i portreta živih osjećaja, i sklopljenih očiju jasno se vidi a još bolje čuje pticu koja pjeva jednu od onih svojih 1105 pjesama i 1278 zovova. San za dobar dan. 🙂

      • Jesam, da sad tu ne nabrajam kopipejstanjem, ali sam zapazio mnogo onih a-a’, b-b’ itd.
        Pisanje+zamišljanje+zavezivanje – čitanje+ostvarivanje+odvezivanje
        Igra, na svu sreću – bez granica. 🙂

  3. uz ovaj tekst bi trebalo da ide napomena – samo za mentalno i emotivno punoletne 🙂
    sjajno je!

    i ako može molba tehničke prirode – možeš li samo malo povećaš ili boldiraš font, da bih lakše uživala u nastavku priče 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s