Nijanse Skice

„Suzi… Dođi“, čula sam šapat kroz granje, grmlje i zvezde.
„E pa ne mogu.“
„A što“, opet je šapnuo osmeh.
„Pocepaću čarape.“
„Kupićemo druge.“
„A kad?“
„Kad god hoćeš.“
„Iste ovakve, crne, sa čipkom gore?“
„Iste. Sad dođi“, osmehivao se šapat.
„Neću.“
„O, ne opet… A što?“
„Pa pocepaću ih. Dođi ti pa me prenesi.“
„Ok, Suzi, preneću te ja.“
„A što ne bismo ostali na ovoj strani? Ti dođeš ovde. I ovde je lepo. Čarape cele, ti se ne mučiš, a isto smo zajedno.“
„Suzi… komplikuješ bezveze. Kod mene je bolje, i ti to znaš. Da dođem?“
„Ajde. Ali da me preneseš ti.“
„Rekao sam da hoću.“

Čula sam korake kroz granje, grmlje i zvezde.
„Zveckaću da me nađeš… Jel me čuješ“, šapnula sam.
„Čujem te, Suzi.“
„Zveckaću još. Prati zvuk. Ne svetlo. Svetlo ume da zavede.“

Čula sam to telo kroz granje, grmlje i zvezde. Čula sam i svoje telo. Jasno. Kao da je bilo izvan mene… Sve je zveckalo poput majušnih zvona utopljenih u dno. Vezao je moju kosu u rep. Poljubio me u obraz. Otkopčao mi haljinu. Izneo me iz nje. Uzeo me u ruke. Poneo me. Znam da se bojao da me ne ispusti. Ne zato što sam mu bila teška. Već što sam se toliko kidala, plezila i tresla… I tako… Tamo je polako postajalo Ovde. Ovde nema stanova, kuća i ulica. Samo jedno udubljenje. U nečem mekom. I tako toplom. E tu me je spustio nežno. „Suzi… nemoj da se pomeraš“, rekao je šapat. „Neću“, šapatom sam rekla. Haljina je ostala, tašna, parfem, veš… Samo čarape, i narukvice na rukama. Udaraju i zveče. Udaraju stablo za koje se Suzi šakama drži dok se šapat zabija u nju, i dok je to lice neprestano gleda, i dok joj se karlica steže i dno stomaka ječi, i trne i ječi
do samog bola
kome ni smrt ne može ništa,
kome ništa ne može ništa
jer se dešava sve.
Baš zato što se dešava sve.

„Šta radiš, Suzi?“
„Oblačim se. Šminkam se. Gde su mi cipele?“
„Ideš?“
„Pa da. Idem.“
Razvezala je rep. Zabacila kosu. Može joj se. A onda je, onda je pogledala preko ramena. Pomalo razmažena i samosvesna. Pa se opet malo zagledala u sebe. Dunula u ogledalo i prstom napisala nešto. Pa pustila haljinu da sklizne na pod. I u čarapama, i sa cipelama, šta? – pa vratila se u krevet.

Advertisements

33 thoughts on “Nijanse Skice

  1. Auh, pa ovo je stvarno baš više nego dobro… Mene prosto nervira što neki ovakvi tekstovi ostanu na ,,neki skroman broj“ pregleda, a… No, nema veze… Valjda se bar pomalo računa i KO čita napisano… 🙂

  2. Čudno je sve to s’ ogledalom i tom obrnutom slikom koju stvara.
    Od oblika, zvuka, do reči…
    I sve to prstom na ogledalu u dahu samosvesne žene!
    Lepo i prefinjeno!
    Bavo Tanja! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s