„Bićeš ti dobro, Suzi“

Bile su neke reči koje su ostavile otisak noža u meni. Nisu probole. Nisu ranile. Nanele su led. I sve je najednom postalo beskrajan prostor, bezgraničan, u kome stojiš oduzeta, a onda prohodaš, trgneš se malo, nateraš, potrčiš, i trčiš, i trčiš, trči, Suzi, trči, do tačke koja te čeka… prizovi trčanjem oluju, munje i gromove, neka buka zagluši reči, da se ne čuju, da se ne čuju… Zašto stavljaš dlanove na uši? Ti si kriva za te reči, ti si kriva, Suzi, za sve… za sve… Oskrnavila si sliku, jednu sliku bez rama… u koju si zaranjala celu sebe, svoje mirise, sokove, meso, kožu, sve… celo svoje srce… bez ostatka… ti si uzela nož… ti, ti si napravila dvostruki rez… kriva si i ja te tako ne volim sad… nevernice… zašto si nanela bol… zasekla konopac koji te nosi pa se cela građevina poljuljala zbog tebe? Zbog reči, Suzi?

Da, zbog reči.

Povredila si ljubav zbog reči?!

Malaksala sam zbog reči.

Sad moraš da skočiš u reku… zaroni do sidra broda  i šiljkom probodi grlo… jer su u grlu ostale reči… koje si čula… od kojih bežiš… zbog kojih trčiš… I kad sve ispadnu, poput kockica leda koje će otopiti reka, ti brzo nazad, izroni, brzo na palubu, na brod… Ne boj se. Ne boj se užasa. Jeka, jeka, jeka. Tamo te čeka pomoć. Poljubac jedan isceliće ranjeni vrat. I bićeš slobodna. Oslobođena onoga što si videla. Oslobođena reči… Pa čak i da se ne desi sve tako… zbog tog sidra, zbog tog broda, zbog tog poljubca, bilo je vredno živeti. Ne, Suzi, nisi ti gospodarica reči. Niti ona koja priziva reči. Ni robinja. Ni pralja. Ti si zapravo žedna reči. I želiš, ti želiš da ti se rečima žigoše telo… lepim, šaptavim rečima, ne onakvim… telo koje ječi, ječi, ječi jer trenutno od vike spolja ne čuje sebe. „Bićeš ti dobro, Suzi“, bile su sledeće reči. A Suzi, Suzi je tražila da joj se oprosti… jer je ranila telo, a nije htela, nije htela… rečima koje je čula… ali ne svoje… već ono u koje se sklanja kad pogrom dođe… ili nebeska radost… i u kome je tako lepo… u kome joj je dozvoljeno da bude ono što jeste… da se gizda, igra, svlači, stenje… da voli, da ludi, da mašta i da priča o tome… kroz orgazme od reči, kroz mantrične suze od reči, kroz tišinu koja ipak, ipak govori da se pomalja mir i da Suzi, zapravo sve vreme, sve ovo vreme počiva u snažnom zagrljaju. Koji oživljava. I leči.

Advertisements

8 thoughts on “„Bićeš ti dobro, Suzi“

  1. Nije njoj lako! Zamisli samo kad sve se te riječi od kojih je sazdano njeno tijelo uskomešaju i počnu premještati onako kako se Gospodarici (Boris Magičar bi rekao Naručiteljici) prohtije. Zamisli samo scenu, Gospodarica pred zrcalom: Ogledalce ogledalce, tko je najvječniji na Svijetu? A zrcalo će: Od riječi sazdana Suzi od tebe je vječnija jer te su riječi postojale prije, a postojaće i poslije tebe!
    A tek kad dođemo do onih riječi one od kojih je sazdan njen um?!
    Nadam se da ću biti u ‘blizini’ da svjedočim tim velebnim trenucima 😀
    Ako ne Pjesma nad pjesmama, ali Priča nad pričama bi mogla da ispadne.
    Normalno da će Suzi biti dobro. Ona je vječna. 😉

  2. Slažem se našom Negoslavom,ti jesi kraljica reči.Ono što mene iritira da je uvek lakše nekog okriviti,nego iskreno reći činjenice,ili kako izbeći one kojima je vrlina da se uzdignu a da plasiraju svoje pogrešne ciljane procene?
    Pozdrav svima, ja nikako da se ratosljim svojih trauma.
    🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s