Žene

Glas se spuštao sa visina. Jedan dugačak ton. Pojavile su se četiri žene. I njihovi glasovi jesu taj jedan glas.

Bile su tako neobično obučene. Haljine crne i bele. Do kolena. I malo iznad. Lepršave. Koje su skretale pažnju na telo. Iako ga nisu ocrtavale. Baš neobične… gizdave, a skromne, zakićene mnoštvom detalja na rukama, vratu, prstima, kosi… tako brižljivo biranim i sa naročitom pažnjom…

Da, još i ovo: svaka je dozvoljavala svome telu da se kreće po svome. Bile su nagonski svesne sebe – zato reč samosvesne nije reč za ovde. Možda više – zanesene. Oduzete snagom pesme od svega svakodnevnog i običnog.

Četvoroglas, iz grla četiri žene, spuštao se s visina. I utišao vetar. Baš je bilo duvalo.

Ima žena – prijatelja. One su kao vile. One nisu superiorne, nisu gorde, nametljive, a nisu ni ljubomorne. Usredsređene su na svoj svet oko sebe. One imaju moć i imaju potrebu da osnaže žene koje nemaju sigurnost. Kad puste glas, oluja postaje tihost. Kada se nasmeše, nesigurne žene se osete lepše. Kada skrenu pažnju na sebe, one ne čine druge žene manjim od njih- kao što to obično rade sigurne, drske žene.

One nose providne rukavice, satenski crni veš, čudesan nakit, svakakve trice… kao da su rođene s tim… smeše se… i tek podignu prst ka nekoj desetoj ženi koja zadržava dah… ne diše… ne sme da se pusti… misli da nema prava na to… da uvek sve kvari… da je trapava i ne zna… I iz tog prsta, i sa tog lica, do te jedne desete žene tad dopre zvezdani sjaj čudesne magije preobraženja.

Ima takvih žena – prijatelja. One hodaju uspravno, a meko… svesne su da su lepe ali da ostatak sveta nema veze sa tim… one nadograđuju sebe… vole se… kinđure se, šminkaju, menjaju prstenje gledajući kako im stoji na mesečini… igraju se za sebe… u jednoj posebnoj dobroti srca kroz koje dolazi nešto tako lepo.

Da, pevale su, njih četiri, u četiri glasa, to veče.

Nisu počele u isto vreme. Zato se svaki stih po četri puta čuo za sebe.

                                    „I will sing for crescent moon

                                    dancing with the castanet

                                    as the end will come so soon

                                    in the land of twilight…“

     Tako su pevale. Čuješ li?

Zamisli zvuke… note sročene u četiri glasa, tihe, a žilave i nabijene, i mirne kao stena, kao kamen u prstenu, minđuše na površini vodene pene… I tamo, ta jedna deseta žena, eto, zapevala je s njima… I odlučila da prepravi jednu haljinu… da po njoj izveze kamenčiće, da stavi plišanu traku sa svetlucavom zvezdom na vrat. Da bi izašla. Jer da izađe mora. U protivnom… u protivnom nema gde.

 

Advertisements

39 thoughts on “Žene

  1. „Ima žena – prijatelja. One su kao vile.“…
    Ima, zaista i meni je drago što ih ima.
    Lep tekst, kao i uvek, mistika, magija, erotika, ljubav, žena, emocije…sjajno!

  2. „svesne su da su lepe ali da ostatak sveta nema veze sa tim… “ sa tom unutrasnjom lepotom nema niko veze, samo one. Lepi opis vila u prijateljicama.

  3. Vidiš, nije mi uopšte bilo čudno što si baš ti prepoznala da sam reči pustio da budu bića, treće lice… To si ti učinila odavno… I činiš to tako da te možemo (tebe ili reči?) čitati uvek iznova… Bravo…

    • Dakle – kad kažem da su me izdakle reči ja u stvari mašim temu jer stvar stoji obrnuto ;)? Hvala, Blogi. I nastavi sa onim kratkim zapisima. Inspirišu i prijaju. 🙂

  4. Prelepo..Iskreno.. 🙂 Ove četiri Žene nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa „nerazdvojnom četvorkom Sex&City“ ? ..Nekako mi prostrujaše tokom misli…

      • Nisam nameravao da Vas uvredim ovim komentarom , izvinite . Davno mi je rečeno – da bi bolje shvatio našu bit odgledaj seriju – pa sam odgledao… Nema sličnosti,Vaše pevaju u jednoglasju 🙂 , ove četiri su potpuno različitih psiholoških profila…

  5. …u jednoj posebnoj dobroti srca kroz koje dolazi nešto tako lepo- trudim se da budem okružena takvim…pa i ženama, mada ljudima, generalno. I potpuno te razumem. I iznova konstatujem isto- sviđa (mi se). Jako.

  6. Četiri žene, dolaze…
    ‘from the land of twilight, under the moon
    where they dance for the idiots
    ring-around-the-roses, jump to the moon
    they sing with the castanets’

    I onda pjevaju… uz njihovu pjesmu zvrči mi ona dječja pjesmica:
    Ring-around-the-roses,
    A pocket full of posies,
    All the girls in our town
    Ring for little Suzies 😉

    A ona – prepravlja haljinu (onu dekoltiranu, uz telo?) i izlazi iz mora? Konačno? Zvijezda na vratu? Na mjestu gdje se vrtlože osjećaji.
    Pa da, mjesto joj je ‘in the sky with diamonds’!

    Sve u svemu – čini mi se kao da četiri elementa stvaraju peti…

    • Da, onu haljinu! 🙂
      Da, izlazi iz vode… to može biti i reka!
      Da, bilo je vreme.
      Da, zvezda na vratu, ali to je ona crna plišana traka, baš uz kožu!
      I, pa da… mesto joj je „In the sky wizh diamonds“
      I ne zove se Lucy! 😉
      A koji je to peti element? 🙂
      I da, hvala na brižljivo sročenom i osmišljenom komentaru, prijatelju!

  7. Vrlo, vrlo, interesantno…
    „Bile su nagonski svesne sebe…“ Ovo mi je super! 🙂
    „Glas se spuštao sa visina.“
    Uživao sam Tanja.

    • Draga Marina, tek sada videh tvoj komentar… I tek sada do kraja shvatam zašto su tvoji tekstovi onoliko jaki i lepi – poseduješ posebne receptore, otkrivaš minijaturne šare iz pozadine, intuitivno, nagonski, a opet nekako svesno. 🙂

      • 🙂 nekako mi šaškasto da se samoobjašnjavam – ali ja filmove, knjige, muziku posmatram na neki svoj način – nikada nisam volela ono šta je pisac hteo da kaže – već šta sam ja (mi) osetila, čula, videla… Zbog jedne scene, jednog prelaza u kompoziciji, jedne igre rečima u stanju sam da stvorim čitavu svoju priču… A znam da to umeš i ti – osetim u tvojim rečima, ali i u tvojim komentarima… Hvala ti ❤

  8. Odavno sam shvatila da tvoje reči treba prvenstveno osećati, ali ne može o njima i da se i ne razmišlja…. Zašto četiri žene? Kao četiri tipa ličnosti, po kome ni jedan nije loš, samo je drugačiji, dopunjava ostale… A možda i zato što svaka žena u sebi ima ponešto od svake druge… Svejedno, ovakva žena/e je učinila da „tamo, ta jedna deseta žena, eto, zapeva s njima… I odlučila da prepravi jednu haljinu…“ Jer prava ljubav žene prema sebi ima odjek i ostavlja trag…? Čujem tu desetu kako peva…. i osećam je….

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s