…lila, plavo, sivkasto, plavo… lila, plavo, sivkasto, plavo…

Razmišljala sam nešto, Suzi – zašto se tako često sudi mojoj svetlosti. Pogledaj je, Suzi. Okrugla, kao kugla koja proriče. Međutim, ja u njoj ne vidim šta će da bude. Dovoljno je što se tamo uvek pojaviš ti. Postaneš kao lopta. Gotovo kao fetus koji svetli. Pa se polako izvijaš, uspravljaš. Zatreperiš u bojama koje su iza zvezda. Zveckaš. Njišeš se lagano, kao da plešeš. Ali bespokretno. I sama. Uveličavaš se. Približavaš. Toliko da osetim tvoj dah mentola. Nekad kafenih bombona. Pa se utopiš u mene. Postaneš moja aura. Zaprašiš me svim onim nijansama. I pustiš da po mrklom mraku hodam. Naravno da se ne bojim. Zato što mrak nema ništa sa svetlom. Svetlo svetli u tami. I ona mu ne može ništa. Hodamo. Do ivice reke. Do krika što silazi s neba. Lepog. Tada Suzi otkopčava dugmiće. Zabacuje glavu da osunča vrat. Ne, nije naročito vedar dan. Ali će ostati još malo. Život može da čeka. Ne odoljeva. Suzi ne ume da odoli. „Suzi je luda. Ona se ne menja.“ Time sude njenoj svetlosti. Prete joj. Cere se. Zavide. A Suzi bi svisla bez nje. Suzi ne bi živela bez nje. Suzi beži. Suzi beži. Boji se za svoje svetlo.Traži ruke. Naslanja se na ruke. Trlja se o ruke. Plače u ruke. Piški u ruke. Drži ruke. Spušta se na ruke. I pušta ruke, da joj prstima obgrle grlo i stežu… dok… Suzi pozira, Suzi se svlači, oblizuje, plezi… Da, možda negde zaista greši, ali da toga nema, i da to nije, nikada ne bi…  sve ovo rekla. Naprosto ne bi smela. Ili znala kako. Zato će reći ovako: kad Suzi ljubi, kada se skida, kada se daje, tad zagrakću sve ptice ove planete, a ustave nebeske puštaju dažd. Tako se Suzi kupa i čisti. Tako poliva ljubavnika uz sebe.

Draga Suzi, kaže Suzi,

ne branim ja sada tebe. Naprotiv – puštam te da se pokažeš. I pravim se važna ovako okićena bojama koje svetle. Onima – od iza zvezda. Bilo da je tamo najlepša muzika sfera ili grobna tišina. Ma nebitno je skroz.

Advertisements

16 thoughts on “…lila, plavo, sivkasto, plavo… lila, plavo, sivkasto, plavo…

  1. Suzi ima neizvesnu perspektivu,…
    Postoji li biće na planetI koje može biti apsolutno slobodno i nezavisno .. .I da li im osmeh titra na licu… I da li je sloboda u neznanju ,ili opstanak u obilju tuđih percepcija?

    • Suzi ima neizvesnu perspektivu. Ne postoji biće na planeti koje je apsolutno slobodno i nezavisno. Mislim da je sloboda u znanju, a opstanak u obilju sopstvenih percepcija. Mnogo ti hvala na ovom komentaru.

  2. Jučer sam isprintao par prethodnih tekstova da čitam u autobusu dok putujem, lakše je tako nego s monitora tj. ekrana mobitela, a već me danima vuče znatiželja što suzi radi i kako je, i tek na papiru sam se ‘sjetio!’ Šapata tišine:
    Nad tišinom u kojoj Suzi sedi, kruži oslobođena ptica. Kružeći ostavlja trag, u bojama svojih krila, od lila do plave,

    krug

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s