Avanture smrti

Sva je kao ameba. Poznato još iz škole: jednoćelijski organizam koji stalno menja oblik. Ne sećam se da li su nas učili o bojama ameba. Imaju li boje? Ova ima. Nekad je crvena, lila, roze, zlatna… Uvek je čudesna i obično zamišljamo kako se javlja po mraku, sija u mraku i plaši nas kad nema svetla.
Smrt je, dakle, kao ameba. Nekad je ameba ogromna, mnogo veća od nas, time otpornija na menjanje svog obličja. Video sam jednom jednoga starca koji je uzjahao amebu, odjezdio potom u daleke prerije i – vratio se živ! Ameba nije bila ljuta, sujetna, radosna niti tužna. Čak je rekla da se dobro provela. Međutim, kada je došla druga ameba, ona je ušla u telo tog istog starca i njegove misli promenila skroz. Pričao je svašta, smejao se bez reda i nadvladao strah od svega. I sa njom je otišao u prerije, ali se nikada nije vratio. Ni ova ameba nije bila ljuta, sujetna, radosna ni tužna. Amebe nemaju to. Njima je jedino važno da od običnog naprave neobično, od poznatog nepoznato i od svakodnevnog čudno. I važno im je da se dobro provedu, da se izlude, da one biraju iako nemaju potrebu za kontrolom – to samo tako na kraju ispadne.
Sa amebama se može plesati, voziti 200 na sat po neravnom terenu, porađati se, upražnjavati analni seks, praviti ručak nedeljom ili snevati. Svuda ima ameba. Jednu sam juče šutnuo, s drugom sam se ispričao, treću sam i ja jahao, četvrtoj sam bio dosadan, peta mi se malo gadila pa sam skrenuo na drugu stranu… Bitno je – da li zato što sam prevazišao sva očajanja sveta, ili što su mi onomad rekli da imam najstrašniju bolest, ili zbog celokupne moje sudbine… – bitno je da se ja sa amebama igram, da ih zezam, vrtim oko prsta, čak nekad sprijateljim na tren… Ko šiša amebe! Amebe su izazov i avantura. Upotrebiš ih i baciš. O ne, ne glumatam ja Boga. To bi bilo protivno svemu. Ja sam samo čovek koji je skontao da smrt nosi obilje avantura… život u fulu jooooj, i koji se malo, eto, zaigrao. Malo. Zato sam valjda još živ. I jebote radostan – uprkos svemu.

Advertisements

23 thoughts on “Avanture smrti

  1. ‘Smrt je, dakle, kao ameba.’
    Život – također. Teško da se može reći – život je kao kristal.
    Život – smrt, gdje je granica? Za amebe ne postoji, one ili su uvijek žive ili uvijek mrtve, svejedno im je. Ljudima nije svejedno. Oni su i živi i mrtvi istovremeno. Jer imaju svijest o granici.
    ‘Ja sam samo čovek koji je skontao da smrt nosi obilje avantura… život u fulu…’
    Pitam se ima li on možda na umu otvaranje škole za jahanje ameba?
    I pitam se – imaš li Ti Tanja na umu tekst koji će započeti s: Sav je kao kristal?

    • Da li imam na umu takav tekst? Nisam razmišljala ali – zar ne počinje svaki nekako tako onda kada pišem o Suzi?

      Ne znam ima li na umu otvaranje škole za jahanje ameba. Što, upisao bi je? Ja ne bih. A znaš što? zato što bih volela da to naučim sama, bez instrukcija sa strane. A verujem da bi nastala i pomama pa bi učlanjenje možda debelo koštalo, a ovo su, prijatelju, smutna vremena! 🙂
      Da, svest o granici… to je to… slažem se.

      • Nisam dobio dojam da tekstovi o Suzi imaju čvrstu kristalnu strukturu. Ali to je samo moj dojam.

        A, mislio sam da ga bolje poznaješ pa da znaš. 😉
        Ne, ne bih je upisao, ja sam već jahao amebu. A to ti je kao i vožnja bicikla – kad je jednom naučiš to više ne zaboravljaš.

  2. i ja sam isto pomislila na vožnju autom, a i na pucnjeve po lokalima…..
    Za mene je jedini normalan redosled da mladi treba da žive i budu srećni…
    Puno je tragedija u ovoj našoj napaćenoj zemlji…

  3. Svako ima pravo na igru, igranje, traganje, otkrivanje, pa valjda i amebe. Pa i na neočekivane padove i očekivane letove, sve je to život.
    Možda smi svi po malo – amebe… 🙂

    • Iznenađenja su svuda oko nas, samo ih treba uloviti. 🙂 Drago mi je da ti se dopao tekst. Osluškivala sam šta ćeš da kažeš, s obzirom da je umnogome različit od većine mojih do sada.

      • Iako je ovaj tekst različit od većine tvojih do sada, (mada sa tim nisam u potpunosti saglasan), prepoznao bih ga kao tvoj. Svejedno je da li je to Suzin odraz u ogledalu, ameba koja je ušla u telo, ili lotos što klizi površinim moćvare…
        Kako god, bez obzira na različitost – tvoj prepoznatljiv trag je tu, i mi ga sledimo kroz “zelenu šumu” novih priča nestrpljivo čekajući da ponovo pustiš glas! Ono što mene iznenađuje i oduševljava je tvoja sposobnost da menjaš glas, (kao što ameba menja svoj oblik).
        Ali tvoj trag ostaje… 🙂
        Pozdrav!

  4. Uvek sam se pitao da li smrt ima svoje varijacije ili je takva kakva jeste. Poput casovnika meri brzinu zivota koji zivimo. Citajuci ovaj fenomenalan tekst, mnoge stvari postaju kristalno jasne. Svaka cast!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s