Srce

Nekada sam pisala odavde, evo odavde, vidiš… Daj ruku da osetiš… tika-taka, tika-taka… Ništa se unutra nije promenilo. To mesto je isto. Isto izgleda. Isto zvuči. Ponekad preskače. Nekad zaigra od sreće. I, što je najvažnije – nije prazno. Međutim, osetila sam da reči i slike više ne izlaze odatle. Kao da se – skloni sad ruku, alo – kao da se to mesto nekako udvojilo, dobilo dvojnika. Glupo zvuči, znam – aj kao skloniš ruku – pa se nalazi negde više… ali ne u mojoj glavi, ne tu već iznad nje… I što me sad zezaš? Niti je oreol, niti glumim anđela. Znaš, fali mi onaj 1 %. Bez toga sve propada. Ostajem nesavršena, eh! Pa da… Nema onakvog zanosa. Postoji on, naravno, kao nadahnuće, volja i potreba. I realizuje se u reči, rečenice, crtice i priče. Ali sada je reč o drugačijem, o nadahnuću koje je nekad bilo u meni, i isticalo iz mene, pa se preselilo iznad. Ne, nije to, nisi u pravu. Nije tačno da je racio uzeo prevlast. Naprotiv – mislim da je lucidnost veća… Ali kako, kako ne osećam više to odavde… već sa mesta koje je izvan mene, nada mnom, koje je bestelesno i ne može da se dira? Tu se zamrse reči. Tu se zapravo moj um skrši i nastanu priče koje nemaju veze sa srcem. Tu gore, svašta se nešto zbiva. Haos, bezumlje, nesklad i red. Čudesna, i čudesno nova inspiracija da se kaže i dopriča. Ma zezaj ti mene koliko hoćeš al ja ti kažem – osećam kao da sam prerasla sopstveno srce, da ono živi za sebe, da smo se nekako i dogovorili tako. A kako, pojma nemam. Nešto se desilo. Ne znam šta, ni kada, kako. Naprosto, kad osetim potrebu da sročim priču, tačno vidim da ona ne potekne odatle… već sa tog drugog mesta… Šta si me pitao? Pa naravno da da, jeste, bude mi malo žao, mada više čudno, baš čudno… Možda zato što mi taj prostor iznad moje glave, ili pri samom vrhu lobanje, nije dovoljno poznat pa se zapitam, pre nego što napišem nešto, da li ću umeti da stvar izvedem kako treba. Nemoj… Pusti me sad… I aj skini ruku s mog dupeta… Da li ću umeti, šta misliš? Jer – nešto se desilo… nešto se baš ozbiljno desilo… Jesi tu? Jel čuješ – nešto se desilo… i ja… ne, ne bojim se… ja samo… nešto se desilo!

Advertisements

45 thoughts on “Srce

    • Molim?!!! 🙂 Ti to hoćeš da kažeš da u mom tekstu ima nemotivisanih momenata? Kojim putem se našla na dupetu? Pa zar to nije onaj deo koji pripada doživljaju čitalaca?

      • Šta kako hoću? Ne razumem? 🙂 I am supposed to say da ruka nije motivisana tj. da nema opravdanje u tekstu? Teško da ću to da priznam. 🙂
        Čovek ima dve ruke. Jedna može biti na sisi, druga na dupetu, jedna, opet može biti na levoj sisi, a druga na desnoj, obe mogu biti na duppetu… To što se premestila, učinila je tokom priče… A priča je duga. Svašta se nešto desilo.
        Jesam li odgovorila? 🙂

      • Primećuješ li kako se niko nije osvrnuo na ruku na dupetu lirskog subjekta, nazovimo to vatanjem, for the sake of argument, jer sigran sam da su sigurni zašto je to ubačeno u jedan rekao bih kvaziezoterijski tekst? To je verovatno neka vrsta intuicije koju nema svako ali je imaju mnogi.
        Tako meni razlog ostaje nejasan i posle tvojih izbegnutih odgovora koji su posledično izazvali ponovno čitanje. I posle svega to vatanje i dalje uspešno i neočekivano kvari prirodu kvaziezoterije što me je motivisalo i prvi komentar da napišem, inače bih preskočio…

      • Prvi deo ovog tvog komentara govori da su svi koji su komentarisali tekst pametni, ti ponajviše, a samo ja glupa. Aahaha. Pa meni i jeste čast da me čitaju pametni. Ali mi je bljak kad me čitaju dosadni. Nijedan odgovor nisam izbegla i ti to vrlo dobro znaš. Prosto si zauzeo poziciju provokatora, ali onog koji ne inspiriše. Ko tu ima kakvu intuiciju, šta… ma daj, to je tako doooosaaadnooo… Nego, vidiš, među retkima si koji si tekst pročitao dva puta. Jao, čoveče, pa kako te nije mrzelo, prijatelju ahahahaha

    • Ma sjajno je prokomentarisao Temperstardes: um razmišlja u ime srca. Zaista sam bila oduševljena kada sam pročitala. Pazi: nije rekao umesto već u ime. Znaš, volela bih ponekad da umem da slikam. Prvo što bih naslikala bila bi lobanja u raznim bojama… ali – četkica nije moje oruđe, pa rečima pokušaš… ma sa kog mesta. 🙂

    • Na najbolje izabranom mestu, veruj mi, ne može da omane! 🙂 A nestrpljenje junaka sa lekovitim rukama da sasluša do kraja baš svaku reč, samo je prividno. Zato za srce nema zime. Hvala, draga!

  1. Dakle, čini mi se da onaj kojem pričaš previše i ne mari za tvoje riječi više za tvoje obline. (Ok, ovo „tvoje“ se odnosi na taj ženski lik koji tvoje misli pretvara u riječi koje ja čitam.) Znači slijed misli ide od srca prema onom nivou iznad glave, recimo astralnom’ dok se slijed ruke kreće od srca prema dupetu. Prvo me je zasmetala ta razlika: srce – dupe. No onda sam se sjetio da je ruka na srce stavljena tvojom voljom (da nije vjerovatno bi bila na sisi), dok je na dupe došla svojevoljno.
    Misliš li ti da „mi“ ne slušamo što „ti“ pričaš već samo gledamo površinu?

    • 🙂 Naravno da ne mislim. 🙂
      Tačno je da ne mari previše za njene reči već za njene obline.
      Tačno je da misli idu ka gore, a ruka na dole (no, zašto i to ne bi moglo biti logično? 🙂 ).
      I tačno je da je ruka na srce stavljena njenom voljom, i da nije na sisi naravno – jer srce je više na sredini!, i, najzad – tačno je da je na dupe došla svojevoljno……
      Ej, hvala ti!
      Samo – zaboravila sam da bar nagovestim da se glavna junakinja zove Suzi… mada nisam pisala na brzinu… ali… nešto se desilo!

      Zaista ti mnogo hvala!

  2. Тако си добро описала ту двојност срца, тај осећај када у души битише страно “ја“…мене често ухвати страх да ће ме потпопити, да је предуго у гостима. Често се и преварим.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s