Biografija jedne lepeze

Rođena u Japanu. Prozirna, pastelna. Išarana trešnjinim cvetom. I prelepim kavezima gde žive majušne ptice. Vrlo brzo seli se u Evropu. Francuska postaje njen novi dom. XVII vek, Luj i to. Mlada markiza. Salon. Čitanje ljubavnih romana. Porcelanski pribor za čaj. Beli čipkasti veš. Dve violine. I mnogo flerta.
Markiza ima ljubavnika. I stotine lepeza. Ova, doneta iz Kjota, retko se pojavi u javnosti. Markiza je obično drži na noćnom stočiću kraj guste, satenske posteljine. Uveče kasno, kad čuje korake svoga muža, markiza lepezom zakloni lice. Kroz male proreze, dok leži tako, gleda kako se vrata otvaraju i kako on stupa u njene odaje. Tada zatvori oči. Lepeza na licu znak je da spava. On je posmatra kratko, progunđa: „Derište“, okrene se i ode. Sa setom i olakšanjem.
Čudna je uloga japanske lepeze. Sporedna, a vrlo bitna. U ovom nemom filmu. Iz vremena kada se o filmovima ni sanjalo nije.

Advertisements

29 thoughts on “Biografija jedne lepeze

  1. Kjoto mi je ovih dana u mislima zbog jedne izložbe koja putuje po svetu i na leto stiže baš tamo. Slika jedne mlade umetnice putuje svetom, među ostalim slikama. Njena sestra, želi da joj pokloni put u Kjoto – da tamo primi crni pojas i dočeka svoju sliku. Dve divne nežne devojke iz komšiluka. Umetnost kao izgovor, kao povod. Ova lepeza me seti. Hvala ti.

  2. Ova priča kao da se, da tako kažem, sama ispričala… kao san: slušala sam i gledala! I stvarno, na kraju pomislih: „što bi dobro bilo čuti nastavak!“ Tako, eto – hoćemo nastavak! 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s