Magla, bespomoć, san i tišina

Najednom je nestalo ulične rasvete. Gradski trg u potpunom mraku. Najednom pust. Prvi put tada čula je kako onaj okrugli časovnik, obešen kao fenjer, otkucava sekunde. Kao šilo prošiva srce strahom što raste i biva sve veći. Sad ide ka njemu jer samo tamo je ton koji podseća da je to ipak svet živih. I najednom, negde kod trećeg koraka, dodir iz mraka steže njen zglob i vodi je odatle. Ona ne zna ko je to ali nagon ima ključnu reč. Koraci se ne čuju. Sekundara utihnjuje. U dnu je presek ulica i prva lampa. U ovom delu grada žive fenjerdžije i oni su dužni da noć učine manje strašnom, pomišlja. Na samom raskršću pušta joj ruku. Kaže: „Idemo gore.“ Vadi ključ. Ulaze. „Ovo su moje slike.“ Gleda atelje. Dodiruje četkice, umače prst u boje. Tačnije u tamnoplavu. Uskoro slikar sedi, posmatra, dopušta joj… „Mogu li da vidim ova platna?“ Rukom joj daje znak. Korača ka vratima. „Ne tim redom. Odavde“, pokazuje. Odlazi do ugla levo. Odatle pravi polukrug. Otkriva slike, scene. Prva joj je sasvim apstraktna. Druga već podseća na nešto. Na trećoj vidi malu sebe. Livada. Svetlo, svetlo mesto. Skida čaršav sa slike broj pet. Tu je već veća. Šesta – sedi kraj prozora, seća se nečeg. Sedma – čita , beleži u svesku. Osma – trudna je. Tu je leptir takođe. Deveta… Deseta… Poslednja, tik do vrata na koja su ušli, ona i slikar. U pozadini ogledalo. U ogledalu krevet. Okreće se ka sobi. I vidi to. „Ja moram da dođem“, skida džemper sa sebe. Slikar posmatra sliku. Ona je bleda, ne osmehuje se. „Ko si ti“, kaže najednom. Najednom se prene. Najednom se plaši. „Zašto si došao po mene“, tu se glasne žice već mrse kao visoke alge kad prolazi veliki brod. „Zagrli me“, tu glas već tone. „Što ćutiš“, tu se glas već bori za sebe. Stanka. „Zašto sam ovde?“ Kratka tišina. „Zato što svemir noćas sanja opasne snove. Gasi ulična svetla. Nisam mogao da pustim da tamo ostaneš sama. Idi sad. Sada je sigurno. A ja sam video to što mi treba.“ „Šta si video?“ „Tebe, kako se budiš na sigurnom mestu.“ „Ko si ti“, pita još jednom. „Neko ko slika sva tvoja stanja. I ko se nikad ne bi odao da večeras nije došlo tako strašno preteće nešto.“ „Dakle, spasao si me.“ „Ne, sklonio samo. Ali moraćeš da se vratiš.“ Stanka. „Sutra uveče opet idi na trg.“ Kratka tišina. „I nemoj da se plašiš. Ako svemir ponovo počne da se trza, cvili i bunca… sad znaš put. Dođi. Pa idi opet kada se smire stvari.“

Advertisements

35 thoughts on “Magla, bespomoć, san i tišina

  1. „Ko si ti“, pita još jednom. „Neko ko slika sva tvoja stanja.
    ……………………………..
    Ceo tekst me je asocirao na nešto što sam pre neki dan čuo na TV-u.
    – On: „Bog je prvo stvorio muškarca.“
    – Ona: „Naravno. Prvo nastaje skica, pa posle remek delo.“

    Super post. Pozdrav! 🙂

  2. Zaista je divno…da li je slikar anđeo čuvar?
    Vidim sada već postoji takav komentar. Anđela samo treba pozvati i prepoznati njegovu pomoć.Uvek je tu za nas u različitim likovima i pojavama.

  3. Čitam iznova… Zastadoh zbunjen kod jedanaeste slike..
    Nešto me preplavilo… Ne skidanje slike niti očekivanje da će se nešto desiti između Nje i slikara… Kako je osećaj jaka ‘stvar’.. Nekad te realno parališe…
    Očekujem nastavak, ne znam što…

  4. Јеси ли била у оном 5Д биоскопу…? Ја нисам хтео, али син ме је толико наговарао да смо на крају ипак завршили у том скученом 3×3 гледалишту… И пази, знао сам да сам везан, да сам на сигурном, али прича је имала помагаче који су ме тумбали тамо-амо и уопште ми није било свеједно…
    Е, види, ти тако тумбаш, тај сам осећај имао читајући твоју причу… Твоје приче су 5Д приче. Хвала ти што су бесплатне… 🙂

  5. Stvarno kao san.
    Posebno mi se sviđa prepuštanje i poverenje, jer ona ne zna ko je on, ali nagonski ga oseća.
    I ma koliko njegov lik izgledao zagonetno – deluje zaštitnički.
    Uostalom, svaka žena i treba da ima svog zaštitnika…
    Post za razmišljane! 🙂

  6. Ponekad ne umem da sastavim sopstvene misli pa ne ostavim trag svog boravka ovde i kad se nekad vratim, žao mi što i mene ovde nema. Kao sad. Idem da čitam, bar da se podsetim šta me je to omelo pa sam oćutala. Ili mi bilo mnogo lepo pa nisam tela da kvarim.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s