Gordost i predrasude

Ona: Šta je suprotno od tačno?

On: Netačno.

Ona: Ne mislim da je tako. Zato što je i netačno nekad tačno. Sem toga retko kad stvari uopšte moraju da budu tačne, osim u muzici, naravno. A šta je suprotno od istine?

On: Laž.

Ona: Jok. Za nekoga izvesna laž predstavlja najveću moguću istinu. I obratno. Suprotno od istine je – neistina, ali to svakako ne mora da bude laž. A od smeha, šta je suprotno od smeha?

On: Ozbiljnost.

Ona: Ma kakvi. Najveći komičari su obično veoma ozbiljni ljudi. Sem toga, kada se smeješ na ozbiljne teme, pazi – ne ismevaš!, smeješ! – e, to je onda prava stvar. (Pauza.) Od zanosa, šta je suprotno?

On: Budnost.

Ona: Greška. Najdublji zanos je zapravo najveća budnost. A od smrti?

On: Rođenje.

Ona: Opet ne mogu da se složim. Suprotno od smrti je – smrt. Ma kako to uvrnuto da zvuči. Kad nešto umre, umrlo je. Ostalo su sećanja na ono što je živelo. I nikad isto ne može ponovo da se rodi. Od poljupca?

On: Udarac.

Ona: Patosirao si me do kraja. Ima kada je poljubac najveći mogući udarac. Dakle, ne slažem se ni sad. Od šume?

On: Čistina.

Ona: Nikako. Veruj mi, na čistini možeš lakše da se izgubiš. Šuma ume da bude preglednija od čistine. Sem toga – možeš da obeležavaš stabla! Šta je suprotno od radosti?

On: Tuga.

Ona: Nikako. Postoje tužne radosti. Tvoj odgovor je prilično relativan. A od mača? Šta je suprotno od mača?

On: Pero.

Ona: Jok. Mač ume da bude nežniji nekad, veruj mi. Od žene?

On: Od žene? Muškarac.

Ona: Nije muškarac. Suprotno od žene je žena koja je nekad bila žena. Ali u našem jeziku ne postoji reč za to, nisi znao? Od hrabrosti?

On: Plašljivost.

Ona: Nedostatak časti. I poštenja. A od sjaja u očima?

On: Suze u očima.

Ona: Nisu suze. Suprotno je: progutane suze. Šta je, šta je – suprotno od ugriza?

On: Poljubac.

Ona: Nisi u pravu. Nekad je ugriz najlepši poljubac. Suprotno od ugriza je nespavanje u krevetu pod istim pokrivačem. A sad, sad… šta je suprotno od mene?

On: Od tebe? Nisam razmišljao o tome. Znam samo šta ti malčice nedostaje.

Ona: Šta mi malčice nedostaje?

On: Znaš ono – ponekad si previše ozbiljna i furaš to neko visoko mišljenje o sebi. Mada… hm…

Ona: A ne, skloni se.

On: Šta ti je sad?

Ona: Šta mi je? Ništa. Malo mi se plače i to je sve. Aj ti kao odeš kući, pa se možda vidimo neki drugi put. Možda. Mada – šta je suprotno od možda?

On: Za možda ne nalazim ništa što je suprotno. Možda je možda.

Ona: Ipak smo se u nečemu složili večeras. I to je nešto.

On: A šta je, da pitam sad ja, suprotno od nešto?

Ona: Sve. A sve je, naravno, nemoguće, tako da…

On: Tako da idem sad. A ti se igraj sama, kučko samodovoljna.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

53 thoughts on “Gordost i predrasude

  1. Dobra teza je pokrenuta. Ima li polariteta? Na njemu je sve zasnovano da bi se nekako držali nogama na zemlji. A kad se sve relativizuje zapravo ničega nema ili nasuprot tome, dobijemo bogatstvo sličnosti i različitosti. Bojazan od relativizacije je da se ne upadne u besmisao. Ako nema istine i laži onda je svejedno… i slično. To je onda opasno. I filozofija ima mač sa dve oštrice 🙂

  2. А шта је супротно од досада? Или од читање? Или…

    P.S. А хтедох само рећи „Какав маестрално крај“. А онда прочитах остале коментаре 😉

      • Vidiš, to je bio moj prvi i najjači utisak – da se nisu zaigrali iskreno, do samozaborava.
        Nije da nisam to HTELA odmah da iznesem, već iz poštovanja, duboko sam osećala da to kažem u blažoj formi.
        A priča je…hm… kako samo ti umeš – dvogledima i mikroskopima smo u dušama junaka! 🙂

  3. A sve je, naravno, nemoguće, tako da…

    On: Tako da idem sad. A ti se igraj sama, kučko samodovoljna.

    meni je ovo višak teksta. Skroz ga uvodiš u zonu banalnog, a do tada je imalo smisla, tako razigrano. I racionalizuješ A sve je naravno nemoguće. Zašto? U tekstu kao i u životu mnoge stvari jesu moguće. A to čak i nije bitno. Jedna moćna priča odjednom ima rep. I to neki koji joj ne priliči. Nemoj da se ljutiš, molim te. Prosto priča ne treba da izgleda kao neka psihoterapija u kojoj su se glavni junaci zapleli kao pile u kučine…Nego kao zanos, prkos, bes, smrt, šta god. Lepota, najpre,ali to nije novo da sam rekla. Ubistvo, nije loše.
    A ti se igraj sama, kučko samodovoljna.
    ne bi rekao neko ko se do tada igrao. možda da si tu završila
    TAKO DA IDEM SAD.
    dobro jutro
    nisam se pravila pametna, samo moj osećaj za ritam priče…

    • Svašta, zašto bih se ljutila. Pa komentari i služe da se razmenjuje mišljenje. Ali, vidiš, on se do tada nije igrao. On ne ume da se igra. Možda se malo opustio, poneo, ali samo malo. Tako da – ostaviću rep ipak.

  4. Dijalog u ovoj igri koji se odvija između dvoje ljudi, nije međusobno razumjevanje, gdje ona je uvjek u pravu, oponent, a on vidi na svoj način stvari kakve jesu a ne kakvim ona želi da budu. Ova igra sadrži elemente nadmetanja i završnica je dramatična.
    Nasuprot tome, svaka igra je u osnovi nepoštena, a njen ishod, može biti uzbudljiv, nepredvidljiv i možda sa nekom neskrivenom svrhom.
    Evo ova igra predstavlja niz podudarajučih skrivenih transakcija koje se približavaju vrlo određenom i predvidljivom ishodu.
    Evo baš si me potakla na razmišljanje i evo nešto od mene na ovu temu:
    Ako sam prava, kako sam naopaka?
    Ako sam naopaka, kako sam ispravna?
    Ako sam pametna, kako sam glupa?
    Ako sam među oblacima, kako sam na zemlji?
    Ako sam nasmijana, zašto plaćem?….
    Pozdravljam te Tanjat 🙂

  5. E nasmeja me… Taman sam hteo da napišem nije njemu lako, kad kraj dobi sasvim novu dimenziju… Mada, u pravu je Ona u većini stvari, jer Ona je Ona i uvek mora biti u pravu 🙂
    Očekujem dijalog na daskama koje život znače…
    Veliki pozdrav Tanja!

  6. „Suprotno od žene je žena koja je nekad bila žena“ – to me pogodilo kao neumitna istina, iako ja to možda tumačim na svoj način. I mislim da suprotno od nešto nije sve nego ništa, a suprotno od ništa je sve, pa možda možeš promijeniti kraj – nije on beznadan slučaj, nije on tako mislio, on je samo muškarac 🙂 . On je voli, da je ne voli, ne bi se ni upuštao u igru.

  7. Veoma interesantan tekst i kao što reče neko od komentatora kao stvoren za jednu ili gotovu mini scensku formu, možda film kratkog metra ili kao deo nekog dužeg dramskog teksta. Govorim to jer kao dipl. glumac znam ponešto o tome. Nisam puno radio u profesiji i time ti Tanja negde, delimično odgovaram na pitanja od pre par godina. A igra je život. Dinamika, polarnosti i mašta. Ono bez čega bismo ne umrli već postali ništa.

  8. Da. kao duodrama. Sad si mi ubacio žišku i verovatno ću veče provesti u razmišljanju kakva bi muzika išla u pozadini. Jer muzike mora da bude.
    Slažem se – igra je život, dinamika, polarnost i mašta. I posebna magija :). Ako je igra kako treba i ako je obostrana.
    Obradovao si me komentarom. 🙂

    • Baš tako. Uostalom, zar se svaka stvar ne može gledati iz raznih uglova? E sad – koji je pravi? ekad tu jedino osećaj može da presudi.
      Hvala ti na komentaru, zaista. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s