Plava olovka

Plava olovka piše s neba. Sve više zbunjuje. Donekle prija – u stanju polusanjanja. U nekom drugačijem, ona malo zastraši. Njene reči su jednostavne i teške. Ponekad, opet, zvuče kao paperje. Indigo-plavo paperje, u noći ispod svetla. Ne, sa poverenjem se ne družiti. To je naređenje. Na stolici je nešto veša. Na stolu lampa i sveske. Krevet na istom mestu. I sve to – bez očekivanja, bez ikakvih očekivanja. Zato je to mesto lepo. Zato se pretvara u list plave boje. Evo ga, lebdi, treperi, okreće se, spušta se… i postavlja dilemu: da li na njemu napisati nešto ili ga pustiti da odleti.

Advertisements

19 thoughts on “Plava olovka

  1. Понекад стварно не знам ни сам – бележити? ил’ уживати?
    (мада то уживање често и није оно право и истинско уживање; просто, само је простор у кутку времена у којем се можеш одморити од свега)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s