Slika

Osmišljavanje poseduje čari, baš kao što i kasnije iscrtavanje istih može da bude puno divota. O gradnji da ne govorimo. O useljavanju još manje. Reč je o useljavanju u prostor koji smo izmislili sami. Možda ga se prisetili ili ga prizvali. Ili ga sanjali. Prostori koji dolaze iz sanjanja su posebni. Teško se dočaraju ali se najlakše prepoznaju. Daju se, ako postoje.

Ovaj prostor nije došao iz sna, niti prizivanja, niti iz prisećanja. Došao je iz jednog kazivanja o zavesama predivne svetle sobe, mestimično tonirane nežnim šarama. U njoj sa garnišni ne lelujaju tkanina i čipke već zelene viseće biljke u raznim saksijama. Nestvarna slika.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Advertisements

Vihor u telu

kako izgleda trenutak u kome je telo prestalo da kriče i vinulo se iz samog sebe jer je uhvatilo pravu nit  povezano sa nečim iznad, koje takođe menja oblik i smer…

svakako ima još nešto: nekad je vazdušastije stvari, lagane, nežne, teže podići ili povući od onih masivnijih i teških, i ovo je bukvalno značenje…

kako izgleda taj trenutak…:

Iz ukrasne kutije, skrivene u Aladinovoj pećini

1

Da sam šejk, lutao bih pustinjom, i lutao, i lutao da nađem kamen u pustinji, providan i u boji, veliki dragi kamen, izbrušen, obrađen kao i svaki drugi koji čeka na prsten… jer sve ima kamen… srce može imati kamen, prsten, kruna, Saturn ima kamen… i pustinja, ova, gde bih otišao da sam šejk, i ona ima kamen, i on je boje vode, oaza, gde ću se umiti i podići ruke da bih zahvalio što sam šejk i što imam sve, i pustinju, i kamen, i raj, duboko unutra, u pustinji… zato mi ne bi bilo teško da hodam koliko god treba samo da dospem i osetim predah, kao što mladi ljubavnik oseti divotno olakšanje pošto je ljubio prvi put.