Pravda

blog2

Videćete, sećam se da sam rekao kad smo se i zvanično upoznali, ja imam izvesni dar isceljenja. Spustiću ruku na Vaše rame i pomagati mu da kruži. Naravno sve dok u prečniku ne dosegne širinu neba. Što se Vi meni smejete? Ozbiljno govorim. Veze među ljudima nisu za šalu. Dođite da vam pokažem nešto. Vi razgrnite sa te strane, ja ću ovde. Vidite? Hoću da budete u mojoj bašti jer hoću da moja bašta miriše na Vas.

Naučila je da priča telom. Imala je sve, a ja sam uživao da je gledam. Podizao sam ruke kad mi se učini da će da posrne. Do tih visina je ona podizala mene iako sam bio već prilično star. I onda, jednom, baš tamo kod fontane, došao je neko da joj probode srce evo već deveti put. Prošlo je neko vreme, veče, ja ga čekam u kapiji, ispod rastinja, pripravan da izvučem nož. Osudili su me na smrt ali nisu računali na jedno: smrt može da bude dobar drug i da dođe u pravednijem trenutku. Mrzi ona kad joj se zapoveda. I došla je ali ne onako kako su oni hteli. Našli smo se u vrtu, smrt me je odvela na most, tu sam se pomolio za mir. Samo to. Onda je prošla žena sa probuđenim telom koje priča priče. Evo je, okreće se još jednom, moja vila, moja bajka, sjaji se, titra, čuje se i miriše. Imalo je smisla, pomišljam, baš je imalo smisla, i odjednom – nisam više tu.

Advertisements

9 thoughts on “Pravda

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s