Tamo

11111111111111

A tamo, tamo se priča i prepričava o snovima koje ne sanja Suzi već neko ko uopšte nije nalik na nju. Ne, niko ne govori da se tamo lelujaju hvatači snova. Suzi više ne sanja. I pošto ne sanja, sasvim je na mestu reći da joj se ne može ukrasti ono što zapravo nema. Suzi, međutim, redovno spava. I kada spava, to se dešava u dubokoj tišini koja ima boju. I ima značenje Svaka tišina ima značenje. Kao što ima značenje i izostajanje, izostavljanje, ustupanje mesta, podrazumevanje ili nestajanje.

Kao dolaženje i odlaženje.

Kao treptaj od dima oživljen.

Kao brod koji ne skreće ka luci.

Brod nema kormilara i nema posadu. Suzi nije vična da upravlja brodovima. Ne, nije Suzi na tom brodu. Na brodu nema posade ni kapetana, niti je Suzi na brodu. I to nije brod. Više je barka. Tu barku su sagradile jake ruke. Nemerljivim predanjem. I nemerljivim mirom. Bez ushita. U punoj ozbiljnosti. I silnoj usredsređenosti.

Suzi posmatra brod. Ona poznaje njegovog tvorca i zna kuda brod ide. I tamo gde će na kraju da stigne

tamo je jedan grad,

sav je od srebra,

i luka je od srebra, tamo i brod postaje barka od srebra,

i prozori kuća sa kojih srebrna lica gledaju srebrni brod

sa srebrom u srcu

koje se retko umiva

pa je zato malčice tamno.

Suzi stoji i gleda.

I misli na graditelja

kome su naposletku, kažu zbog nesavesno obavljenog posla, mada Suzi zna da nije tako, stražari grada u kome živi Suzi, okovali telo

teškim, teškim lancima

i predali ga moru.

I jedino kada je na nebu srebrni Mesec

Suzi ima priliku da vidi lice svog prijatelja

i da ga čuje kako šapatom vrišti: Ne ulazi u njega čak i ako ga vrate.

Neću, odgovara Suzi.

Zatvara balkonska vrata

i odlazi u noć.

 

 

Advertisements