Čarobni cvet

Proći ću kroz sedam kapija da uđem u grad, da bih video nju. Ona je tamne duboke boje, i podseća na pliš. Miriše notom guste oaze u pustinji, ali samo kada joj sasvim priđeš. Tada je dotakneš, a to se desi van tvoje namere i volje. Onda ti prst zadrhti, ruke se spoje, tvoje ruke, i onda nežno, veoma nežno, ravnaš taj pliš, razdvajaš, rastežeš, širiš i skupljaš… i mirišeš… samo to. …diraš i ravnaš, širiš i skupljaš… sve dok najednom, ni to takođe ne znaš kako, toliko jako tu ružu stegneš, da i sam osetiš uznos i bol.

Sa mlekom u šakama skupljenim tako da i kretnjom zaličiš na samuraja koji podiže mač, okrećeš leđa, osnažen, umoran, zbunjen. Nećeš da gledaš. Iza može biti divota, ili zločin. Ne gleda se, rekli su, kad odlaziš od nje.

Pred vratima radiš šta si čuo da treba, prelivaš mleko u posudu od srebra, u nju umačeš prst, na čelu crtaš znak. Ogledalo je nebo.

Pričali su da u tom gradu postoji cvet koji ima svakakve moći.  Tako si i ti čuo za njega. Idu mu za pomoć, pažnju, poklonjenje. A ti, ti si prešao dalek put, i mnogo prepreka pride, bez jasnog cilja, posebnog htenja. U stvari, imao si , jesi. Tragao si i čekao da probaš, da vidiš, da se uveriš postoji li nešto što dopušta to što je vrhunac tvojih potreba i tvog ispunjenja.

I video si da ima, radio si sve ono, kružio si, i sve je kružilo, i mirisalo je baš kako voliš. Ona je bila tu. Kobalt plave boje, ruža, koju si video u tamno crvenom splinu, u gradu sa baštama i pticama, gde zapravo nema kuća, ili se ne sećaš da si ih video.

Rekao si da ćeš proći kroz sedam kapija… jesi, razgrnuo si sedam velova posle. U gradu nema kuća ustvari. Kuće su od marama i zavesa. Prošao si sedam zavesa da bi video nju, prošao kroz onaj prolaz desno, tu pored je česma, pa prošao kroz odblesak svetla i ušao u srce grada gde boravi taj čarobni cvet.

Video si somot one boje. Ravnao si, rastezao, širio, milovao stezao, gledao… to si radio. Nisi načinio poklonjenje, nisi tražio ništa, samo si to radio. I sada, opet se čuje: Proći ću kroz sedam kapija da uđem u grad. Kroz sedam kapija ću proći, da bih ponovo video nju.  Ona je crvena, tamne duboke boje, i podseća na pliš, i miriše notom guste oaze u pustinji.