U sobi, na otvorenom

ovo moraTo nije bio pogled sa prozora. Obrnutim redom je išlo sve. Nisu se videle oči, nije bilo lica, nije bilo senki, niti osećaja prisustva tela. Nije bilo nekog. Nije bilo nikog. Iza zavese takođe nije bilo nikog. Ako je to bila zavesa. Ni iza stakla. Ako je to bilo staklo. Ni po zidovima. Ni po tkaninama. Ni po haljini. Ni po koži ispod nje.

Taj pogled niko nije video, koji je nebo donelo, vetar umio, put osnažio, pa je uspeo, pogled, stvarno uspeo, da podigne pogled s druge strane sobe, ako je to bila soba, i da ga povede tamo gde duša ima pravo da sanja.