Tonovi, glasovi, zabrane

Ima raznih tonova, u svemu. Tonova ima u bojama. Tonova ima po nebu. Ima ih u sećanjima. Mnogo toga po tonovima razlikujemo. Vrste ptica na primer. Ili silinu mora, brzinu reke. Jačinu vetra. Silu mećave… Mnogo toga se shvata na osnovu tonova i pre nego što se jasno ispriča, ili čuje, ili vidi.

Isto je i sa glasovima. Ima raznih glasova. Ozbiljnih, hladnih, grubih, toplih. Ima promuklih, nežnih, podmuklih. Ima, cvrkutavih, zvonkih, naredbodavnih ili popustljivih. Ima i propustljivih. Pa kao i dela, i glas govori više od reči.

Ovo je trebalo da bude priča sa dosta radnje. Trebalo je da se sretnu u zabranjenom gradu. Grad, zapravo, nije zabranjen, tako ga zovu. Oni. Zabranjeno je da se sretnu. U zabranjenom gradu. Na zabranjenom mestu. Svako mesto je zabranjeni grad. Šuma je zabranjeni grad, proplanak, metropola, pustinja, oaza u pustinji, obala, uvala, čak i dno mora, čak i dno broda na dnu mora… zabranjeno. To niko izvana nije uradio. Niko se nije mešao u to, niko nije znao, niko zabranio. To je učinio glas. Glas je imao silnu moć, glas je gledao, glas je ljubio, glas je prizvao klonuće, i glas je nestao.

Ima raznih glasova… I raznih tonova u glasovima…

Gif preuzet sa https://giphy.com/gifs/black-and-grey-bGWQNRKrCGSek