Scena

Nije to bilo, niti je izgledalo neočekivano. Bilo je očekivano. I bilo je u sobi sa lampom. I bilo je lice u mraku. Lice je svetlelo, telo je sedelo u fotelji, tamnoj, u tamnom odelu. Ruke bi se na momenat videle. Dakle, lice samo, i soba sa lampom. I ništa neočekivano. Ništa pompezno. Til, crveno providno pokrivalo. Podavanje. Nuđenje. Skrivanje. Nuđenje. Iskorak. Zaokret. I drška. Iza je krevet nalik baldahinu. I ruke na dršci, leđa na dršci, kosa, potiljak, teme, koje, dok klizi na dole, oseća svaku šaru na duborezu. I tkanina, u koju je ulazila crvenkasta svetlost, sada na podu, kod nogu. I neopisiva žudnja, žudnja, za nečim što je već tu. Dođi slabosti moja, čujem. I vidim oči vuka i oči podanika. I silnim drhtajem odvajam glavu od divnog stuba, spuštam ruke, stajem cela, I onda pogled ulazi u mene. I onda pogledu okrećem leđa.