Зовем се…

Ја поседујем моћи: умем да умирим, да опијем, да отрезним, да спојим – раздвојим, да свежем – одвежем, убрзам – успорим, увијем – одвијем, разболим – зацелим, заћутим – говорим, заплачем – исплачем, засеним – замрачим, стегнем – растегнем, привучем – одбијем, пољубим – ударим, придржим – испустим, склопим – расклопим… Умем брзаке у мир да претворим, реке у море, море у острво, острво у шуму… Могу шуму у собу да уселим, собу у постељу, постељу у тело, тело у ум, ум у звезду, звезду у сан, сан у песму, песму у загрљај, па њега у глас… Зовем се Љубав, и баш због тога, баш зато, и звучим некако чудно. Да сам неко други, јаснија бих била. Али вам онда не бих рекла ништа. Ма шта да Ништа значи. Бар тако ја гледам на то.